У организацији Српског покрета обнове, Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета, ратних ветерана Југословенске војске у отаџбини и Меморијалног центра „Равна гора“, 9. маја је на Равној гори, код споменика генералу Драгољубу – Дражи Михаиловићу, обележена 70. годишњица победе над нацизмом и фашизмом у Другом светском рату.
Након што је у цркви Светог Георгија служен помен свим страдалима од фашизма и комунизма и погинулим Равногорцима, и пошто су представници Српског покрета обнове и Републичке асоцијације за неговање тековина Равногорског покрета и ратних ветерана Југословенске војске у отаџбини положили цвеће испред споменика ђенералу Драгољубу Дражи Михаиловићу, присутнима су се обратили потпредседници СПО и посланици у Скупштини Србије Александар Чотрић и Мирко Чикириз, као и секретар Удружења бораца ЈВуО 1941-1945 Љубомир Радојловић.
Прочитан је и поздравни телеграм престолонаследника, Њ.К.В. Александра Другог који је поводом обележавања ове важне годишњице упутио свима који су дошли на Равну гору да одају почаст првом герилцу у поробљеној Европи и његовим храбрим војницима. У телеграму престолонаследника Александра се истиче:
„Даме и господо, браћо и сестре, драги пријатељи,
Велика ми је част и задовољство да Вас поздравим поводом обележавања седамдесете годишњице победе над фашизмом и нацизмом у Другом светском рату и седамдесет четврте годишњице подизања свенародног устанка против нацистичког окупатора у Краљевини Југославији. Генерал Драгољуб Дража Михаиловић и Југословенске војска у Отаџбини пружили су велики допринос победи над највећим злом двадесетог века, што су признале све земље Савезнице.
У пролеће, почетком маја 1941. године, под заставом војске Краљевине Југославије, на Равној Гори поново је засијала искра слободе под вођством пуковника, а касније генерала и министра војске, Драгољуба Михаиловића.
И поред надљудских напора које су уложили генерал Драгољуб Михаиловић и мој отац, Краљ Петар II, да помогну свом народу да са што мање страдања и патње преброди тешке ратне године, управо су ова два човека стављена на стуб срама и проглашена за издајнике свог народа од стране новог комунистичког режима.
Пред нама је велики задатак, рехабилитација генерала Драгољуба Михаиловића. Искрено се надам да ће се поступак пред Вишим судом у Београду окончати 14. маја и да ће још једна неправда бити исправљена, како према овом великом човеку, који заслужује свако поштовање, тако и према нама самима, као би могли мирне савести и чистог срца да кренемо путем напретка, у будућност.
Велика трагедија братоубилачког рата, који је започет у време Другог светског рата и који је настављен у првим поратним годинама, нанела нам је непроцењиву штету, чије последице и данас осећамо. Морамо учинити све, да разлике које и данас постоје међу нама превазићемо зарад заједничке и боље будућности.
Желим вам да и даље наставите да заједно чувате традиције Равногорског покрета и Југословенске војске у Отаџбини!
Срдачно ваш,
Њ.К.В. Престолонаследник Александар II“
Сабору су присуствовали члан Председништва СПО и председник Меморијалног центра „Равна гора“, архитекта Спасоје Крунић, директор странке Александар Цветковић, члан Председништва СПО Миломир Шљивић, Анђелко Трпковић и бројни други високи функционери Српског покрета обнове.
Сви посетиоци обележавања 70. годишњице победе над фашизмом на Равној гори били су у прилици и да посете овогодишњу изванредну поставку коју је приредио професор Крунић у Музеју који се налази у оквиру Спомен дома на Равној гори – ремек дела професора Крунића која су уврштена у „Атлас савремене архитектуре света“ („Фејдон“, Лондон), за период 1998-2003, међу свега три меморијална комплекса из целог света.
„Значајан допринос победи над нацизмом и фашизмом дали су и борци генерала Драже Михаиловића, о чему сведоче и највиша одликовања која је добио од америчког председника Харија Трумана и француског председника генерала Де Гола“, рекао је потпредседник СПО и народни посланик Александар Чотрић.
„Генерал Михаиловић није признао капитулацију југословенске војске у априлу 1941, организовао је на Равној Гори први герилски покрет отпора у читавој тадашњој окупираној Европи, његове трупе су у јесен 1941. од Немаца ослободиле скоро целу западну Србију, диверзијама на прузи Београд – Солун у лето 1942. дао је велики допринос Ромеловом слому код Ел Аламејна, Михаиловићев покрет отпора крајем 1943. наноси огромне губитке немачким и усташким снагама у Источној Босни, у Прањанима Михаиловићеви војници и српски сељаци 1944. изграђују и ратни аеродром за отпремање неколико стотина спасених америчких авијатичара…“ подсетио је Чотрић на неке незаборавне и славне детаље из ратне биографије Југословенске војске у отаџбини и њеног команданта.
Упркос свему томе, генерал Михаиловић је постао једини у Европи и свету савезнички командант који је, након слома нацизма, осуђен на смрт и тајно погубљен.
„Проглашен је за издајника зато што се борио и против комунистичке гериле, која је у окупираној и раскомаданој Југославији покренула совјетску бољшевичку револуцију и зато што је бранио српски народ од усташког геноцида у нацистичкој хрватској држави“, нагласио је Чотрић.
„За све време трајања комунистичке Југославије, државни пројекат Павелићеве НДХ о биолошком истребљењу Срба и Јевреја није означен ни као холокауст ни као геноцид, али је Михаиловићев отпор геноциду назван геноцидом и, до дана данашњег, та срамна осуда је на снази у БиХ, у Хрватској и међу многима у Србији и Црној Гори“ , нагласио је Александар Чотрић.
„Генералa Михаиловића су комунистички победници осудили на смрт, а Анти Павелићу, фиреру геноцидне НДХ, није ни суђено“, рекао је Александар Чотрић.
„Тај комунистички, монтирани процес против Драже биће за који дан оборен, искрено се надамо. А кад се то деси, тражићемо да Скупштина Србије донесе декларацију о осуди злочина комунистичког режима. Тражићемо и да се на Ади Циганлији изгради меморијални центар посвећен Дражи, да његово име понесе нов мост, један леп трг у Београду, нека улица“ , закључио је Чотрић.
Потпредседник СПО Мирко Чикириз је, између осталог, истакао:
„Када смо 1990 кренули на назначајнију српску планину специјалне српско-комунистичке, полицијске јединице, службе, хеликоптери, браниле су национално свесним Србима да дођу на српску планину. Срби су Србима бранили долазак на српску планину. Да су тако бранили српство у Хрватској, Босни и на Косову, друге би се песме певале. Али, они су бранили умирући комунизам, а Србе и у Хрватској, Босни и на Косову у црно завили.
На њиховој страни је било све, а на нашој само истина и равногорско срце. Када смо 1992 године подигли споменик генералу Михаиловићу један равногорац ми је рекао: „Како је све кренуло 1945.године, мислио сам 300 година да живим никада више нећу моћи да дођем на Равну Гору и да јавно пропагирам равногорску политику“. Међутим, као и све остало, све у животу буде, прође и дође на своје место. Па да видимо шта је то било, прошло и дошло на своје место?
Двадесет три године касније на Равној Гори постоје споменик генералу Михаиловићу, Спомен дом, Црква задушница, асфалт, струја. А у држави постоји закон којим су изједначени равногорци са партизанима. Деца већ у школама уче званичну историју која говори да је Равногорски покрет био антифашистички, али се на овоме на сме зауставити.
Име генерала Михаиловића и равногораца мора бити исписивано златним словима у српској националној историји, а комунистичких лидера и злочина црним словима. Србијом се певају само равногорске песме, партизанских се сви стиде. Нема више Комунистичке партије, али има пуно дезоријентисаних комуниста у многим политичким странкама.
Поштеније би било да постоји Комунистичка партија, па да са нама из СПО укрсти аргумантацију око улоге и равногорског и партизанског покрета. И није више у Србији само комунистичка банда црвена, постоје многе банде, и црвена и жута, ружичаста.
Пошто је њихов комунизам доживео слом на свим пољима они се сада лажно представљају као демократе, либерали, европејци, али су у души чисти комунисти. Мишљења сам да их због тога не треба вређати већ едуковати, изгубили су битке на свим пољима, упропастили су све чега су се дотакли у име комунизма, у тоталној су дефанзиви, а тамо где су они бранили српство у ратовима деведесетих Срба скоро да више нема.
Сећате ли се када је Дражин капетан Кент, на овом истом месту, описао расположење народа 1941 године?
Рекао је да је народ био јако уплашен, јер су фашисти прегазили целу Европу, Русија је са њима била у савезу, народ није имао никакву наду да ће преживети рат. И одједном се кроз народ прочу да је један „луди“ пуковник одбио да се преда Немцима, да не признаје капитулацију, да је на Равној Гори организовао први отпор фашистима у поробљеној Европи и тада настаде песма „Од Тополе па до Равне Горе све су страже не сме да се каже…“
Тај пуковник ја дао наду народу да постоји неко ко ће фашистима пружити отпор, да ће их неко заштитити. Таквог јунака комунисти су стрељали у монтираном, стаљинистичком процесу, а за само неколико дана наш генерал Дража Михаиловић ће бити и судски рехабилитован и све ће доћи на своје.
Зато драги равногорци идите Србијом поносно, подигнутог чела и знајте да је равногорско срце победило све комунистичке лажи и подвале.“
На сабору је говорио Љубомир Радојловић, секретар Удружења припадника ЈВуО 1941-1945, који је изразио уверење да ће Србија поново бити монархија.
Сабору је присуствовало више хиљада људи из Србије, Републике Српске, Црне Горе и дијаспоре.Скуп је протекао у најбољем реду и без било каквих инцидената.