Пише: Милан Урошевић, потпредседник СПО
Управо сведочимо стасавању нове генерације која доноси свежину и отпорност на методе манипулације и пропаганде које су деценијама обликовале јавно мњење. Генерација Зед, како је популарно називају, одрастала је уз друштвене мреже и технологију која им омогућава приступ неограниченом знању.
Упркос бројним манама тих платформи, оне имају једну кључну предност – омогућиле су рану спознају о важности провере информација. За разлику од старијих генерација које олако прихватају информације без критичког осврта, нове генерације развиле су неку врсту природног „fact-checking“ инстинкта. Њихова прва реакција на сваку информацију није прихватање, већ питање: „Да ли је ово истина?“ Ова генерација има филтер логике који код многих старијих одавно не функционише. То је разлог за оптимизам – долази генерација која може донети промене, посебно у борби против најнегативнијих појава у друштву, попут корупције, злостављања и интересних група које креирају атмосферу тензија и безнађа.
ДА ЛИ СУ ПРОТЕСТИ СИГНАЛ ПРОМЕНА?
Разлика између тренутних протеста и оних након трагедија у Рибникару, Дубони и Малом Орашју, лежи у енергији и перцепцији проблема. Док су тада протести били емотивни, али без јасно дефинисаног циља, данас се студенти и млади фокусирају на конкретне проблеме – они указују на девијације у друштву које многи одрасли прихватају као „нормалне“. Ово је снажан сигнал да долази генерација која неће бити пасивна и огуглала. Међутим, и поред ове позитивне енергије, друштво и даље пати од хроничног недостатка политичке алтернативе.
ГДЕ ЈЕ АЛТЕРНАТИВА?
Протести, ма колико легитимни и потребни, нису довољни да донесу промену у демократском друштву. Промене се освајају на изборима, а ту Србија наилази на кључни проблем – недостатак политичке опције која може артикулисати незадовољство и енергију младих. Тренутна опозиција не успева да задобије поверење бирача, јер често калкулише или се прилагођава наративима који нису аутентични њиховом политичком профилу. Питање које се намеће јесте: да ли би јасно опредељена прозападна политичка понуда, без калкулисања и популистичких потеза, могла да придобије подршку довољног броја бирача? Одговор је очигледан – ДА, али само ако је та понуда доследна, храбра и јасно профилисана.
КАДА ЋЕ ДОЋИ ПОЛИТИЧКА ПРОМЕНА?
Прилика за стварање такве алтернативе могла би се појавити на председничким изборима 2027. године. До тада, без политичке артикулације незадовољства и јасне стратегије, сваки покушај промене остаје у сфери емотивног бунта без политичког ефекта. Алтернатива не сме да калкулише, нити да се додворава бирачком телу које никада неће постати њено. Потребна је храбра визија, проевропски профилисана политика која се не боји да јасно артикулише вредности које заступа. Таква политика може каналисати енергију нових генерација и пробудити наду у промене које Србија очајнички треба. Нова генерација доноси светлост и промене, али без политичке алтернативе, њихов потенцијал остаје само идеја. Да би Србија закорачила у будућност, потребна јој је политичка визија која би ову енергију претворила у стварну промену.