(Узвик) На данашњи дан је створена Југославија (Краљевство СХС).
Творевина од 29. новембра (коју и даље славе многи наши суграђани при томе емотивно потпуно занемарујући чињенице) била је реплика, римејк, надоградња или, чак, деконструктивна изградња.
На жалост, данас је на Балкану и то овом Западном, много накнадне памети о томе да су и прва и друга Југославија биле историјске грешке. И то се „аргументује“ свим оним што се лоше десило међу народима те заједнице. Пренебрегава се да се све најгоре махом дешавало током непостојања заједничке државе (1941-1945 и од 1991.)
У том „аргументовању“ се као највећи кривац за сва зла означава управо владар који је практично остварио снове најумнијих Словенаца, Хрвата и Срба из 19. века. Онај који је у дело спровео ратни циљ прокламован у Скупштини Краљевине Србије. Који је успео да коначно све Словене и све Србе уведе под заједнички државни кров који је једино могла да пружи заједничка конструкција са Хрватима и Словенцима те 1918.
Тог творца и борца за сједињене српске земље, за сједињене јужнословенске земље и племена су покушавали да убију (а 1934. и успели у томе) сви противници уједињења – комунисти, усташе, ВМРО, италијански фашисти, и ко зна ко све још…
Они који и данас величају Броза и његову једнопартијску државу планске привреде усмерену на сарадњу са несврстанима, уместо на отворено савезништво са САД и ЕЕЗ, организовану на национализацији и прогону сопствених грађана нападају из свих оружја ону прву Југославију сањану током векова ропства под Хабзбурзима и султанима. Никада нећете чути Италијане да Гарибалдија оптужују да је створио Мусолинија. Никада нећете чути од Чеха и Словака да је Чехословачка била историјска грешка (зато су се, ваљда, мирно и разишли).
Нама којима су противници и рушитељи Југославије побили и протерали претке за то не може бити крив Краљ Александар што нас је увео у заједничку државу са Краљевином Србијом, него онај што је организовао његовог убицу из Марсеља, а касније поглавник државе из које смо и ми протеривани и убијани. Нама којима су аустроугарски војници (међу којима је било и Срба, а богме се и Броз том приликом баш истакао) побили претке по Мачви 1914. не може за тај злочин бити крив Ујединитељ. Не, ми смо му у порти цркве у Мачванском Прњавору подигли бисту. Њему и Арчибалду Рајсу. Знамо врло добро ко је за та зверства по Мачви крив. И не заборављамо. Није ни идеолошки промовисано братство и јединство могло да пребрише крв просуту током постојања разбијеног простора Јужних Словена. Али свим нормалним људима Балкана било је јасно да нас само такав пројекат заједничког живота држи на правцу развоја и мирног одрастања генерација Срба и свих других народа.
На жалост, очигледно је и данас да свако ко ради на уједињавању, помирењу и унапређењу целовитог Балкана бива или несхваћен или изложен свакојаким критикама, нападима, а богами ризикује и главу. За то време уништитељи, разбијачи, хушкачи и профитери, уносећи зло раздора међу људе, себи граде велике империје у малим и расцепканим остацима некада велике Творевине (и прве праве и оне друге, комунистичке, монархије).