На данас одржаној Конференцији за новинаре Градског одбора Српског покрета обнове Крушевац, одржаној у седишту ове странке у Крушевцу највише је било речи о значају инвестиција за раст привреде и реформи јавног сектора.
Присутним новинарима обратили су се члан Извршног одбора и председник Градског одбора СПО Крушевац Дарко Симоновић и потпредседник Градског одбора Српског покрета обнове Крушевац и председник Савета за пољопривреду овог одбора Божидар Лапчевић.
– Српски покрет обнове се најснажније залаже да и држава и град морају да уложе максималан напор и учине све што им је у моћи да својим мерама произведу даљи подстицај инвестиција, као и да пруже највећу могућу подршку пољопривреди, јер без тога нема економског опоравка друштва, истакао је Симоновић.
– Након инвалидног система привреде успостављеног у комунизму, имали смо промашену политику режима диктатора Милошевића која је са собом донела санкције, сиромаштво и хиперинфлацију потпуно уништавајући оне мале оазе здравог привређивања у држави, да би завршни чин разарања привреде представљале тајкунске, криминалне приватизације, након којих смо добили пребогате тајкуне и пустош свуда где су они загосподарили.
Судбину српске привреде поделила је и крушевачка привреда. Деценијама уништавана, данас се бори за тешким наслеђем из времена у коме је системски уништавана.
Несумњиво је да свуда у Крушевцу и Расинском округу, али и широм Србије где смо имали инвестиције из земаља Европске уније или из САД, реч је о успешним приватизацијама. То је само још једна потврда исправности истрајног залагања Српског покрета обнове за евроинтеграцијама. Успешност система у фабрикама које су организоване по западном систему само доказује колико је суштински важно да привучемо што више инвеститора из тог, најразвијенијег дела света, али и да применимо све применљиво у нашим условима из њихових позитивних искустава. Ми желимо да и наша Србија буде део велике породице најразвијенијих и уређених држава данашњег света.
У модерној економији, за коју се залажемо, приватни сектор треба да буде локомотива која вуче напред. Ми сматрамо да максимално треба охрабрити приватно предузетништво, те на све начине помагати малим и средњим предузећима која могу постати мотор развоја привреде.
Српски покрет обнове у потпуности подржава реформу јавног сектора, који мора бити ефикасан и у служби грађана, баш онакав какав је и у земљама развијеног света.
Ми верујемо у вредност рада и предузетништва од којих зависи и лично и друштвено благостање, привредни, социјални и културни напредак и положај наше државе у свету. Неопходношћу сматрамо да достигнемо да материјални и друштвени статус човека мора непосредно зависити од његовог рада и постигнутих резултата: успешан и поштен мора добити одговарајућу награду, а једина ограничења у том погледу могу бити обавезе према заједници и начело солидарности са оним члановима заједнице којима је она неопходна.
Српски покрет обнове се залаже за једнакост шанси и корективне мере државе које ће првенствено сељацима и младим људима омогућити да остваре одговарајући друштвени и материјални статус.
Интегративну суштину Европске уније видимо као велику шансу и сматрамо да је у интересу српског народа и свих у Србији. Европска унија укида и царинске, граничне и комуникацијске препреке и за робе, услуге и националне културе својих чланица. Домаће је све, без обзира да ли је из Париза, Лондона, Рима, Берлина, Атине, Мадрида или Крушевца, а успешност не зависи од националне етикете, већ од квалитета и боље понуде.
Здрава храна, здрава вода, енергија и знање стратешки су производи овога века. Србија располаже свим тим добрима, па је равноправни приступ тржишту Европске уније, а посредно и глобалном светском тржишту, наш прворазредни развојни интерес. Европско тржиште дефинише пољопривреду као магистралну грану српске привреде. Посебно наглашавамо да без снажног и богатог сељака и без модерног села не може бити ни економског ни биолошког опоравка наше нације, нагласио је Симоновић.
Потпредседник Градског одбора Српског покрета обнове Крушевац и председник Савета за пољопривреду овог одбора Божидар Лапчевић говорио је највише на тему наше пољопривреде, односно проблематици која влада у тој грани наше привреде.
– Као што је највљено, 14. децембра ове године коначно се отварају прва поглавља у процесу приступања Србије Европској унији. Ми у Српском покрету обнове се надамо да ће у наредној години бити отворена и поглавља која се директно тичу пољопривреде. То су, пре свега, поглавља број 11 и 12, односно поглавља која регулишу област пољопривреде и руралног развоја. Поглавље број 12 се тиче безбедности хране, али ту су и друга поглавља попут поглавља број 13 које се бави рибарством и још друга мање битна директно, али индиректно повезана са пољопривредом поглавља – везана за екологију и друге делатности.
Као што знате, Српски покрет обнове се залаже за улазак у Европску унију, а да би српски аграр и српски сељак, овакав какав тренутно јесте, сутрадан изашао на слободно европско тржиште сигурно неће моћи да учини у оваквој форми и на овакав начин какав тренутно јесте.
Србија данас има отприлике око 630.000 пољопривредних газдинстава – што регистрованих, што не. Осамдесет посто од тих газдинстава су пољопривредни произвођачи који у свом власништву имају до 5 хектара земљишта. Та чињеница сама за себе говори да се највећим делом на тим пољопривредним газдинствима одвија екстензивни начин привређивања. Углавном су то старачка домаћинства. То су ситне парцеле у питању, низак ниво агротехничких мера, лоши смештајни производни и други капацитети за смештај пољопривредних производа и нормално да у наредном периоду ова и свака друга будућа влада, све надлежне институције, и сви ми појединачно требамо усмерити своју пажњу и инвестирати далеко више у аграр и у нашег пољопривредног произвођача подстицајним мерама, разним субвенцијама, повољним кредитима, организовањем пољопривредних произвођача и едукацијом пре свега.
Зашто младом пољопривредном произвођачу који се одлучи да остане на свом поседу и да започне бизнис на свом имању не дати 10.000 евра као што је то наша држава чинила у претходном периоду када смо за отварање слободних радних места давали 10.000 евра по запошљеном раднику разним мултинационалним компанијама које су овде отварале своје погоне?
Када сам поменуо организованост нашег сељака, ту сам пре свега мислио на оснивање нових задруга, разних удружења, кластера и других асоцијација. Овако уситњени поседи и ситна пољопривредна газдинства немају шта да траже ни на домаћем, а камоли на иностраном тржишту. Зато они морају да се повезују, пре свега на задружним принципима, али не у задругама које су биле у време социјалистичког режима и у неком претходном периоду у нашој земљи, већ по сасвим новим, европским принципима – онако како су пољопривредни произвођачи организовани кроз задруге, у удружења и кроз друге асоцијације у Холандији, Данској, Немачкој и другим развијеним земљама. Значи, где пољопривредни произвођачи бирају свог менаџера или свој менаџмент, стручне људе и сами осмишљавају на који начин и како ће да се организују и да изађу на слободно тржиште. Наравно, веома је важна и едукација – јер и сада у фази приступања а и сутрадан када будемо ушли у Европску унију необразован и неписмен пољопривредни произвођач неће моћи, пре свега, да конкурише код европских фондова за било која значајнија средства или субвенције, или кредитна и друга финансијска средстава. Ако не зна да направи свој бизнис план, пројекат и ако не зна процедуру од конкурисања па до реализације комплетног пројекта врло ће тешко успети. Ако буде плаћао одређене консултанте, стручњаке, адвокате и друга правна лица практично ће радити само за њих. Значи, мораће да има неко основно образовање и информације на који начин и како да се организује пре свега код израде бизнис плана и поступка и начина реализације свих тих одобрених средстава.
Рећи ћу овом приликом и пар ствари шта то Европска унија чини од погодности сутрадан нашем пољопривредном произвођачу, нашем сељаку и уопште нашем селу.
У претприступној фази, пре него што уђемо у Европску унију, ево већ од наредне, 2016. године, постоји тзв. ИПАРД 2 програм Европске уније. То су подстицајна бесповратна средства са преко 230 милиона евра која су намењена нашим домаћим пољопривредним произвођачима. Нормално, углавном крупним пољопривредним произвођачима. Али и они ситни ће имати могућности кроз удруживање, као што сам малопре поменуо, да и они конкуришу за та средства.
Градски одбор Српског покрета обнове је у више наврата ове године представио тај програм и не бих се овом приликом њиме детаљније бавио.
Следеће, уласком у Европску унију отвара нам се огромно тржиште од преко 600 милиона становника. Нашем сељаку значи нуди се огроман простор и огромне могућности да пласирају своје пољопривредне производе, али не овакве које тренутно и са овим степеном квалитета производи већ наравно далеко квалитетније и у већем обиму, али да би се стандардизовао и да би постигао све те европске захтеве мора се много више улагати у пољопривреду и у пољопривредног произвођача. Ради се о стабилном тржишту где нема велике осцилације по питању цена као што је то случај овде на нашем домаћем тржишту, веће су могућности за добијање финансијске подршке и финансијских средстава – и оних подстицајних, односно субвенција (у Европи се она зову – директна плаћања). Из укупних фондова Европске уније преко 50% средстава се издваја за потребе пољопривреде и развој руралних подручја и та чињеница одлично говори колики значај у Европској унији се придаје тој грани привреде, развоју руралних подручја и на постизање квалитета хране, пре свега у оном безбедносном смислу и ми те повољности морамо да искористимо. У противном, овакав аграр какав тренутно јесте код нас неминовно доживеће још ниже гране, рекао је Лапчевић.