Издавачка кућа „Српска реч“ се на 60. Београдском међународном сајму књига представила својим ранијим издањима, али и једним сасвим свежим, књигом „Јавни терор тајним досијеима“.
Ради се о зборнику новинских и публицистичких написа, научних и истраживачких пројеката, политичких и стручних ставова и докумената, тематски посвећених механизмима и последицама деловања овдашњих тајних полиција, отуђеног и идеологизованог оружја сваке власти против властитих грађана и сваке врсте њихове слободе, све до голог физичког терора над њима.
Књига се највећим делом односи на политичку и институционалну борбу, током претходних двадесетак година, а нарочито после петооктобарског преврата 2000, да се обелодане тајни досијеи не само експонираних политичких противника режима него и свих других јавних личности и обичних грађана, који су досијее добили и без свог знања и без властитих „заслуга“, али су трпели последице резервисане за најљуће противнике власти. Посебан акценат у тој борби припада демаскирању „заслужних“ грађана, сарадника и доушника из највиших слојева друштвеног и јавног живота и власти, чија улога у формирању тајних полицијских досијеа људи из њихове непосредне околине има не само „стручну“, „безбедносну“ или „професионалну“, него и дубоко (не)моралну и антицивилизацијску димензију.
Можда најбољи мотивациони однос књиге према овој теми као друштвеном и политичком феномену дат је и на корицама издања, а припада Вуку Драшковићу, једном од предводника борбе да се ова осетљива али капитална историјска тема достојанствено скине са дневног реда нације, њене историје, политике и укупног идентитета:
„Не постоји у данашњој Србији ни најутицајнији човек, ни министар, ни тајкун, ни странка, нити медиј. Изнад сваког, изнад свега је – Служба. Хидра са хиљадама глава и пипака у странкама власти, у странкама опозиције, међу посланицима, министрима, владикама, судијама, новинарима, међу академицима, богаташима, робијашима, криминалцима, убицама… Служба није само мрежа хиљада и хиљада људи, којима је врховни идеал очување опште трулежи у Србији. Очување беспућа. Очување несреће, као извора славе и среће тих апостола нашег, и националног и државног, гашења. Служба је антимисао. Џелат слободе, напретка, будућности. Стражар у логору. Она тужи, суди, жигоше, одликује, убија, кадрира, мири, завађа, ослобађа, уцењује, смењује, процењује, оцењује.”
Аутор књиге је Стево Батић, а сарадници су били Александар Цветковић и Владимир Ћалић.