На данашњи дан пре 69 година у Београду је убијен генерал Драгољуб Дража Михаиловић, командант Југословенске војске у Отаџбини. Стрељан је на Ади 17. јула 1946. године, по наређењу Јосипа Броза и комунистичких власти, после монтираног судског поступка, који је поништен одлуком Вишег суда 14. маја ове године. Генерал, који је био први вођа герилског покрета нацистичкој окупацији у Европи у Другом светском рату, сахрањен је тајно и до данас није откривен његов гроб.
Генерал Михаиловић се, уз помоћ и подршку западних савезника, борио за ослобођење Југославије од фашистичке окупације и изградњу федералне и демократске државе после рата, а против успостављања тоталитарног бољшевичког поретка у нашој земљи. Југословенска војска у Отаџбини је била легална и међународно призната војна формација, била је вишенационална по свом саставу и није била политичка, ни идеолошка.
Српски покрет обнове и Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета предлажу да се у знак признања и захвалности генералу Михаиловићу и његовим саборцима, на Ади изгради Меморијални центар, да улица и трг у Београду понесу њихово име, да кућа у Брегалничкој улици на Звездари у којој је живео генерал буде претворена у Спомен-дом, као и да се 17. јул, на препоруку Европског парламента, одлуком Скупштине Србије обележава као Дан сећања на жртве тоталитарних и ауторитарних режима.
СПО и Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета, такође, поново захтевају да Скупштина Србије усвоји Закон о отварању досијеа тајних служби безбедности, како би се утврдила историјска и кривична одговорност комунистичких команданата и функционера за убиства више од сто хиљада невиних људи на тлу Србије после септембра 1944. године, као и како је генерал Михаиловић убијен, ко су били његови егзекутори и где је сахрањен.