Господине председниче Владе, поштовани министри, поштовани грађани Србије, мислим да је опште познато да је СПО политичка странка својеврсни бренд на политичкој сцени Србије странка великих идеја. Једна од великих идеја која има шансу да се реализује је деценијска тежња Београда да сиђе на воду и да сада један неуређен и запуштен простор приведе намени.
Ја сам у припреми за ову дискусију користио сличне параметре јер је просто немогуће код ове врсте инвестиција да не погледате историјат великих инвестиција у Србији и отпор томе, да не поредите са неким великим или сличним инвестицијама у свету и да не изведете сличне закључке.
Рецимо, ако поредимо обалу Савског амфитеатра са обалом Дунава у Будимпешти или Братислави или са обалом Сене у Паризу или са обалом Неве у Петрограду, видећемо где смо. Погледајмо историјат великих инвестиција у Србији.
Године 1837. је зачета идеја о изградњи железнице у Србији, да би она била реализована 1881. године. У тадашњој Народној скупштини, сада то изгледа комично, али тада су вођене озбиљне расправе, било је народних посланика, лекара који су тврдили да за здравље становништва није добро да се становништво вози брзином од 35 или 40 километара на сат, јер пешак пешачи пет километара на сат. Било је оних који су сматрали да у локомотиви седи неки црни ђаво који ће куда пролази локомотива да спали поља, усеве и шуме и да је то катастрофа.
Господине Селаковићу, у вашем Ужицу, 1901. године, краљ Александар Обреновић отворио је другу хидроелектрану у свету, после Нијагаре. Какав је био отпор становништва и страх од непознатог? Многи су се селили из Ужица, јер су сматрали да ће град да изгори у пламену.
Ја бих, чини ми се, „Београд на води“, будући да сам гледао примедбе стручних урбаниста, пројектаната, инжењера, које изузетно поштујем, поредио са изградњом Петрограда у Русији.
Велики руски реформатор краљ Петар Велики је пре изградње Петрограда обишао све европске престонице. Највише су му се допали Венеција и Амстердам. Желео је да на земљишту отетом у рату од Швеђана, мочварном, подводном, у близини Балтичког мора, то је данас најсевернији велики град на земаљској кугли, направи један модеран град на надморској висини која се кретала од 2-4 метра, кроз град протиче река Нева, а која је дужине само 74 километра. Ширина обале, од обале до обале, је само 600 метара, а 28 километара реке протиче кроз град.
Током изградње Петрограда умрло је, погинуло је или од разних заразних болести живот изгубило 35 хиљада људи, а Петар Велики је наредио сваком богатом Русу да у Петрограду сагради по једну палату.
Данас, резултат који је направио Петар Велики у потпуности потире све оно што бисмо могли данас да му пребацимо са становишта људских права, права својине, земљишта, итд.
Два века је Петроград био престоница Русије. Данас је то један велики индустријски, лучки, трговачки, културни, научни центар, а највећи после Москве у Русији.
Заиста не могу у стручности да се такмичим са стручњацима из области, али када прочитам примедбу да ћемо се ми у приобаљу, које је подводно, где су опасне подземне воде, итд, упустити у овакав један пројекат, да је много тешко избацити воду, ископ, да треба обезбедити много трафо станица, да треба уредити саобраћај, итд. Наравно, да све то треба. Како ће се уредити? Ако је то Петар Велики могао да уради пре три века у Русији, са садашњом технологијом, са садашњим научним достигнућима, са садашњим пројектантима, инжењерима, грађевинцима, то је дечија игра.
Оно што је нама све време недостајало, поред деценијских тежњи да Београд сиђе на реку, јесте недостатак новца. Постојале су идеје, пројекти, све је постојало, али напросто новца није било. Да ли је сада обезбеђен инвеститор? Ми желимо у потпуности да верујемо премијеру и Влади да ће посао, о коме данас причамо, бити у потпуности приведен до краја на начин на који је то најбоље.
Због огромних потенцијала које има град Београд, због 200 километара обале коју треба паметно искористити и ставити у функцију, због Савског амфитеатра који обухвата део обале од Бранковог моста до Београдског сајма, то је најатрактивнији део Београда и најатрактивнији део Србије, али тај атрактивни део, тај атрактивни потенцијал је сада у потпуности запуштен, неуређен, са лошим квалитетом изграђених објеката, без основне саобраћајне, комуналне инфраструктуре, постоје чак и техничке инфраструктуре неуједначеног квалитета. Површине се или не користе или су изгубиле првобитну намену. Постоје саобраћајни, еколошки и свакојаки други проблеми на том подручју. Велики је број бесправно изграђених објеката и захтева за реституцију.
Код захтева за реституцију, наша посланичка група, и код обештећења власника, је поднела само један амандман. Он се тиче тога да Пореска управа не утврђује предност земљишта и некретнина које ће бити експроприсано, већ да то уради вештак одговарајуће струке, а уз претходно мишљење Пореске управе. Верујем, господине председниче Владе, да ће овај амандман бити прихваћен, јер мислим да је у интересу правде и правичности и свега онога за шта се наша политичка странка од почетка залагала.
Пре 40 година је започето пресељење Железничке станице са Савског амфитеатра. Тај посао није завршен, јер није било планских докумената, новца за расељавање, рашчишћавање терена, изградњу саобраћајница и мостова, обала, утврда, инфраструктурне мреже, насипање терена, уређење слободних површина, паркова, јавних објеката, али пре свега није било инвеститора који би улагали у изградњу нових јавних, пословних, културних и стамбених садржаја.
Желимо, не због тога што смо коректан и конструктиван коалициони партнер СНС, већ због тога што верујемо у европску, богату, нормалну, другачију Србију и председник Владе спада у ред једног јединог политичара, мислим на председника неке политичке странке, који је јавно, неколико пута, одао признање СПО и председнику наше странке Вуку Драшковићу, због тога што је са места позиције премијера видео шта је све ова политичка странка прошла у борби за модерну, европску Србију, нисмо одустали, а пре свега мислим на бројне покушаје убиства председника наше странке. Када неко после свега тога не одустане од борбе за европску Србију, он заслужује поштовање свих политичких странака и свих лидера политичких странака. Нажалост, на срамоту осталих, то поштовање и ту сатисфакцију смо добили само од председника, господина Вучића.
Оно што сам још хтео да кажем на крају, председниче Владе, ви сте једном, када сте се обраћали народним посланицима, у овом парламенту рекли да када сте били у посети Бундестагу да сте приметили да канцеларку и министре више решетају посланици позиције, него опозиције. То је нешто што ми мислимо да, у конструктивном прилазу решавања свих проблема, треба да буде модел понашања свих посланика. Добро да знате, када СПО и другачије мисли од вас и осталих актера на политичкој сцени Србије, да је то у најбољој намери. Наше мишљење не морате да прихватите, али је наша обавеза да у вишегласју, у аргументованом наступу код било ког проблема учинимо нешто добро за Србију. Хвала.