Отворено и поштено
Господине Старовићу, формирањем нове Владе, најављене су и многобројне реформе. Како оцењујете досадашњи рад проевропске Владе Александра Вучића?
– Мислим да укупно узевши грађани Србије могу бити задовољни досадашњим учинком владе на чијем челу се налази Александар Вучић. Борба против корупције и криминала је подигнута на далеко виши ниво него што је то било у протеклих 15 година, а учињени су и значајни помаци у процесуирању злочина из 90-их, што је за нас у СПО посебно важно.
Упркос веома тешким околностима у којима се нашла, а споменућу само разорне поплаве које смо имали претходне године, влада је успела да очува економску стабилност и то свакако није мали успех. Коначно, успостављањем Бриселског дијалога са институцијама власти у Приштини је учијено пуно на нормализацији односа у региону, на чему наша сранка инсистира годинама уназад.
Наравно, потребно је учинак сагледавати и по ресорима и несумњиво се квалитет рада и ангажовање појединих министара у влади издваја, како у позитивном, тако и у негативном смислу. Стога поздрављам опредељење премијера да редовно оцењује рад својих министара и по потреби спроводи реконструкције владе, односно да смењује све оне чланове тима који не задовољавају утврђене критеријуме.
Разумем и то да је један број чланова СПО имао одређене резерве према овој влади када је формирана, али њихова страховања су се по мом дубоком убеђењу показала неоправданим.
У програму СПО, од оснивања странке, залагали смо се за отврање тајних досијеа, али то никако да се деси. Влада „историјских пријатеља“, ДС-СПС, најавила је да ће се то десити тек 2064.године. Зашто влада тако огроман страха од тога, да ли можда и због тога што је по неким подацима којима ја располажем, после доласка Тита и комуниста на власт убијено је на разне начине око 200 000 хиљада Југословена, а међу жртвама комунистичког терора убедљиво је највише било Срба. Шта Ви мислите о томе и да ли очекујете да ће ова Влада начити тај храбар корак и отворити тајна досијеа?
– Наша је странка до сада платила веома високу цену због свог принципијелног залагања за отварање досијеа тајних служби, али нас то не чини ништа мање одлучним да у тој борби истрајемо. Подсетићу вас само на два последња примера, када је покушано разбијање СПО управо у моментима када смо као мањински коалициони партнери покушали да ставимо тему отварања досијеа на сто. Први пут је то било за време владе Војислава Коштунице, када је створена наменска странка Српски демократски покрет обнове, од које наравно није остало ништа, и други пут за време владе Тадић-Дачић, када је формиран такође наменски “Изворни СПО”.
Верујем да у једном делу актуелне власти постоји развијена свест у томе да Србији нема напретка без разбијања тог врзиног кола уцена, претњи и нечасне трговине, у чијем центру се налазе документа тајних служби. Та мрежа тзв. “дубоке државе” још увек је веома снажна и у доброј мери гуши рад легалних државних органа. Зато ми у СПО морамо пружити јасну подршку свима онима који уђу у обрачун са тим осињаком, унапред свесни да та борба неће бити нимало лака.
На локалном нивоу многи наши одбори су у коалицији са СНС. Како оцењујете сарадњу између СНС и СПО?
– Тешко је давати укупну оцену о односу који је по својој природи асиметричан, имајући у виду реалне политичке капацитете СНС и СПО у овом моменту. Ипак, оно што може да се каже јесте то да је сарадња наших странака у Парламенту изузетно коректна, као и да у читавом низу градова и општина по Србији локалне коалиције у којима су СНС и СПО делују беспрекорно. Верујем да ће сарадња Напредњака и СПО у времену које је пред нама постати још интензивнија и садржајнија.
Да ли би уласком СПО у Владу многе тога што сада није у првом плану покренуло се у правом смеру. Почевши од реституције, децентрализације, отварање досијеа, још јаче борбе протв корупције, која је постала системска и дубоко је укорењена у свим порама друштва?
– Наша странка је у периоду који је уследио након ванредних парламентарних избора који су одржани у марту прошле године наступила крајње отворено и поштено. Ставили смо свој кардовски потенцијал на располагање премијеру Вучићу, уз поруку да наша подршка његовој влади неће зависити од наше заступљености у органима извршне власти, будући да сматрамо како је избор сарадника у искључивој надлежности премијера.
Тај наш став је и даље актуелан и верујем да ће га премијер имати у виду приликом наредне реконструкције владе која се очекује на пролеће. Значајније учешће СПО у органима извршне власти био би доказ јасног про-европског курса Владе, као и најјача брана утицају малопре споменуте “дубоке државе” на легалну власт.
Србија је у овом моменту у некој чудној ситуацији, већина Срба воли Русију, иако је то чудна љубав, јер са том земљом нас повезује само иста вера и ништа више од тога.На другој страни, по неким анкетема које смо имали прилику да видимо, иста та већина жели да што пре уђемо у ЕУ. Да ли је то, по Вашем мишљењу, неки доказ да су Срби почели слушати разум, а не срце?
– Русија је велика и несумњиво пријатељска држава, чија нам подршка на међународном плану пуно значи и са којом постоји огроман потенцијал за унапређење економске сарадње. Међутим, довољно је бацити један поглед на мапу нашег дела Европе и видети да се на практично свим границама Србије налазе државе које су чланице Европске уније И НАТО савеза. Сматрам да је за нашу државу најкорисније да развија најбоље могуће односе са Руском федерацијом, уједно напредујући на свом путу у Европску унију и друге видове интеграција тзв. Западног света. Ипак, као што поглед на мапу говори, наш однос са ЕУ и Русијом не може бити базиран на политици еквидистанце, јер процес интеграције Србије у Европску унију мора представљати апсолутни приоритет наше спољне политике.
Ми смо једини монархистичка странка, уз ДХСС, која у свом програму има обнову монархије. Шта мислите, да ли је могуће тај наш програмски циљ оставрити у неко догледно време?
– Обнова Краљевине Србије представља темељно програмско опредељење СПО, од којег ниједан члан наше странке никада неће одустати. Иако сада некоме можда остварење тог циља делује исувише удаљено, чвсто верујем да време за обнову Краљевине Србије тек долази, те да ће се након ступања Србије у пуноправно чланство Европске уније створити услови за озбиљу и аргументовану дебату о томе какве све користи наша држава може имати као европска монархија.
Као предсеник Извршног одбора и портпарол странке, обишли сте скоро све одборе СПО. Како оцењујете стање у истима и где има простора за даље напредовање и ширење утицаја наших одбора у тим локалним срединама?
– Увек ми је тешко да одговорим на то питање, пошто се стање међу нашим одборима драстично разликује од места до места. Оно што могу да кажем јесте да генерално гледано добар резултат остварују они одбори који се отварају према грађанима, укључују младе људе у рад и не одбацују бивше чланове који желе да се врате у своју матичну странку. Сталне теренске активности, редовна комуникација са чланством и симпатизерима, поштен однос према коалиционим партнерима и честит рад у случају преузимања јавних овлашћења, то је најједноставнији рецепт успеха.
Шта очекујете од предстојећег Сабора странке који ће бити одржан у мају месецу ове године?
– Седница највишег органа СПО ће бити одржана у првој половини текуће године и од ње очекујем да пре свега буде демонстрација јединства и снаге наше странке. Пред нама су локални и покрајински избори, који нас очекују за најдуже годину дана и Сабор мора између осталог бити и у функцији припрема за те изборе.
Пре самог Сабора, у марту нас очекује и обележавање четврт века од оснивања Српског покрета обнове, а током године ће бити спроведен и изборни процесс унутар територијалних органа странке. Све у свему, година у коју смо ушли ће бити веома динамична за нашу странку.
Господине Старовићу, из штампе је изашла Ваша прва књига. Када можемо очекивати следећу, да ли имате времена за писање поред свих Ваших обавеза и на приватном и пословном плану?
– Да, крајем претходне године сам издао једну збирку популарно-историјских есеја у којима се бавим подручјем Блиског истока у XX веку. Смањени капацитети за активан политички рад су ми током претходне године оставили доста времена за писање, што је резултирало издавањем те књиге. О томе колико ћу времена за бављење књижевним радом имати у наредном периоду, одлучују други, те не знам када ће се одређене идеје које имам реализовати.
Разговор водио,
Влатковић Драган