* Господине Чикириз, шта очекујете од избора? СПО на њих излази у коалицији са СНС, односно на њиховој изборној листи.
– Мишљења сам да ће коалиција окупљена око СНС однети убедљиву победу на републичким изборима, и сигурно је да ће Александар Вучић остати на месту председника Владе. Састав Народне Скупштине ће бити обогаћен и другим странкама и коалицијама и очекује нас узбудљивији политички живот. У многим општинама и градовима очекујем изборна изненађења и већи политички колорит. Надам се да ће Влада наставити послове које је до сада радила, али и брже уређење унутрашњег стања у држави препуној проблема и незадовољства грађана. У томе ће подршка и препоруке СПО бити од велике користи.
* У Крагујевцу, СПО излази на локалне изборе у коалицији са ЛДП. Та коалиција на последњим локалним изборима лако је прешла цензус, шта очекујете сада?
– Коалиција СПО – ЛДП у Крагујевцу ће бити једно од најпријатнијих изненађења на изборима и значајно ће поправити претходни резултат. То је једина коалиција у граду која је опстала од претходних избора и право је освежење од људи који је чине, нових политичких идеја, начина вођења кампање до изузетно позитивне атмосфере.
У крагујевачком СПО, али и ЛДП, пуно је нових људи са свежим идејама који су размрдали устајалу и бајатну градску, политичку понуду. Спиритус мовенс коалиције је Милан Урошевић, најмлађи председник крагујевачког СПО, најмлађи градски одборник и председник Скупштине Града, али по зрелости стасао политичар. Крагујевачки СПО ће славити 24. априла.
* У Србији је неко чудно стање, многи имају утисак да Милошевићева политика слома и националног пораза, доживљава своју ренесансу. Шта Ви мислите о томе?
– Чудно стање у Србији је последица идеалног и реалног стицаја негативних околности. Мишеви из ДОС-а су изгризли опозициону енергију таложену 10 година, погазили уговор са народом, направили бандитску приватизацију, безобразно се обогатили и са реториком пуним европских вредности понашали се као феудалци и задњи углађени олоши.
Позитивну енергију су претворили у најнегативнију. Уз такву бахатост „европејаца“ заборав полако прекрива наше велике поразе деведесетих и све Милошевићеве лудости, а његови људи користе сваку прилику да краве руке и крвави новац прикажу као руке спаситеља и новац добротвора, а политику пораза као највећу победу.
Уз то велико је сиромаштво, незапосленост, правна држава се полако оправља, многе лопуже су још увек на слободи, међународна заједница је често била као слон у стакленој радњи и логична последица великих разочарења и тих и многих других околности је пораст екстремног национализма и тражење спаса тамо где спаса нема. Овој Влади је потребна велика подршка и срећа јуначка, да се запати нови систем вредности.
* Србија је почела преговоре са ЕУ о што бржем прикључењу. Председник владе, господин Вучић, у јавним наступима истиче то као приоритет за њега, ако листа окупљена око СНС победи на изборима. Али на другој страни имамо огромне отпоре и са многих страна чујемо, да се морамо окренути Русији и Евроазијској унији. Који је српски национални и државни интерес, да ли у друштво оних који су у свему бољи од нас, мислим на ЕУ, или ЕАУ?
– Претходне владе су тражиле пријем на факултет ЕУ, а нову владу чека полагање првих испита. Мислим да се подударност политика СПО и СНС огледа и у томе што је наш страначки, стратешки циљ пуноправно чланство у ЕУ уз одржавање одличних и избалансираних односа са Русијом.
Не видим зашто би чланство Србије у ЕУ погоршавало односе са Русијом. Па и замље, чланице ЕУ, имају добре односе са Русијом, велики степен привредне сарадње, сарадње на свим нивоима, пре свега Немачка. Мислим да једно неминовно не искључује друго. А што се тиче система вредности, у Русији на сваком кораку можете видети тежњу да што више личе на Запад и земље ЕУ, од архитектуре, стила живота, до музике која се слуша.
И сам Петар Велики, највећи руски реформатор, две године је путовао европским престоницама, видео њихове градове, архитектуру, систем, стил живота и већи део тога пренео у феудалну Русију и препородио земљу.
Данас се нико у свету, па ни сами Руси не позивају на „руске вредности“ у систему организације државе, људских права, привредног пословања… већ на европске вредности. Русија је велика војна сила и имају изузетне природне ресурсе, али њихов економски патриотизам је тајкунског типа, привреда, пољопривреда, тек треба да се развијају, а ми треба да без икаквих предрасуда тежимо да личимо на најбоље и од најбољих да учимо, ма ко најбољи био. Тренутно, то су земље чланице ЕУ.
* Господине Чикириз, у нашој јавности често можемо да чујемо да је СПО недоследан, да не поштује ни свој сопствени Програм. Како је то могуће, ако знамо да се и даље залажемо за Србију на Западу, за васпостваљање Краљевине Србије, откривање историјских истина, односно, да се баш ништа није променило у Програму СПО? Да ли Ви мислите да треба много агресивније да бранимо наш Програм свуда и на сваком месту?
– Доследност наше политике није спорна. Време ју је потврдило и дало јој за право.Али није спорна ни доследност деце комунизма да доследно приговарају недоследност управо нама.
Комунизам јесте званично пао 1990. у Србији, али је у великој мери остала комунистичка филозофија коју подгревају деца комунизма пажљиво одабирана и распоређивана у све поре друштва и све институције. Они раде свој посао, ми наш.
Нема данас никога у Србији ко не зна за шта се СПО залаже.
Можда би агресивнији требали да будемо у демонтирању система пљачке државе коју су спровела деца комунизма и на криминалан начин постали власници капитала.
Перфидност њиховог дволичја се огледа и у томе што су власници капитала, опљачкани новац чувају у западним банкама, децу школују на Западу, возе аутомобиле са Запада, носе одела са Запада и не одустају од политике „повика на Вука док лисице месо једу“ причајући да воле Исток чврсто, интересно, а не системом вредности, везани за Запад.
* Нисте економиста, него правник, али морам Вас питати, како и на који начин можемо побољшати стандард становништва, многе фамилије живе на ивици егзистенције, једва састављају крај са крајем?
– Стандард становништва се може поправити и отварањем нових радних места и агресивнијим трпањем у затвор и одузимањем имовине онима који су годинама пљачкали државни новац, побољшањем социјалне политике, стварањем још бољег пословног амбијента, пре свега за мале и срадње предузетнике и пољопривреднике, бољом пореском политиком… У том делу је држава на потезу.
Криза јесте у целом свету али код нас предуго траје. Треба бити поштен и рећи да је ова Влада много тога доброг у том делу учинила и да то још није довољно видљиво јер су наслеђени проблеми велики терет у раду Владе, док ће сви добри потези бити видљивији како време буде одмицало. Велики део грађана заиста јако тешко живи и стрпљење је при крају, што се видело и у овој кампањи. Али ни грађани, ни ми из СПО не видимо у политичкој понуди неку другу и бољу владу од постојеће, Вучићеве.
* Како тумачите ослобађајућу пресуду Војиславу Шешељу?
– На примеру Војислава Шешеља се може најбоље видети утицај најмоћнијих држава света и на међународни судски процес.
Све време смо сматрали, да се Војислав Шешељ неоправдано и предуго држи у притвору и желели смо му успех у одбрани од оптужби које су се тицале претежно вербалног деликта. Не заборавимо, пре Шешеља ослобађајуће пресуде су добили Маркач и Готовина, Харадинај, Насер Орић… То је била велика компромитација суда у Хагу.
У поређењу са њима, Шешељу није требало ни судити. Сви у Србији мисле да су у питању политичке пресуде. Шешељу су постављани бројни услови за привремено пуштање на слободу, а онда је пуштен безусловно и није ни присуствовао изрицању пресуде, па је тако на неки начин, не својом вољом, постао и батина у рукама оних против којих се највише борио.
Драго ми је због ослобађајуће пресуде, али са политиком СРС немамо претерано додирних тачки.
* Господине Чикириз, Ви сте човек фудбала, како Ви тумачите овај јад и беду српског фудбала, да ли риба смрди од главе, како каже наш народ, и шта би требало променити да поново постанемо макар регионална фудбалска сила?
– Ни код фудбала не треба да измишљамо топлу воду већ да применимо то што су већ урадиле земље у којима је фудбал на високом нивоу. Очигледно је да је криза у фудбалској организацији системска, предуга и да поред тога што имамо омладинске прваке света, сталну бујицу талената, што су наши фудбалери на високој цени у европском и светском фудбалу, домаћа лига и репрезентација су жабокречина.
Окошталим кадровима је сметао један Радомир Антић, за најбољег фудбалера бразилске лиге Рамба Петковића није било места у репрезентацији, клубови и репрезентација су се претворили у трговинска, приватна друштва и без приватизације, промене система у организацији ФСС ми ћемо стално причати толико пута испричане приче.
разговор водио: Драган Влатковић