Поводом колумне Снежане Чонградин „Кокарда не може да грли никога и никада“ (Данас, 14. новембар)
Написала је Снежана Чонградин занимљив текст у коме је спојила све што је могла а да докаже свој јасан идеолошки став који је на крају текста и изрекла ,,Баци кокарду и згази је“.
На жалост, такав свој став је доказала кроз изношење истина о злочинцима и злочинима са краја XX века. Наравно, прескочивши да помене иједног злочинца било које друге стране у тим злокобним деведесетима. Неко би правилно рекао да они нису битни за тему текста и доказивање тезе о карактеру политике коју су некада (а и сада) осликавали Милошевић и Шешељ (старији). Међутим, тема текста је у ствари, кад се загребе испод овако постављене тезе, помало проблематична.
Почиње новинарка изношење свог политичког опредељења кроз осврт на штрајк глађу Дијане Хрке и аутопревозника Јаћимовића, али некако прескаче у томе и видљиву улогу бранитеља српских у виду ветерана који све више и све чешће избијају у први план.
Њихове кокарде некако не сметају изгледа цењеној новинарки. Ни њихово ветеранство стечено управо у ратовима у којима су чињени злочини. Не можемо бити толико наивни па да мислимо да су осуђеници из Хага сами повлачили орозе и копали гробнице по Југославији.
Повезујући Вучића, Дачића и камарилу са Милошевићем и Шешељем и (истом) камарилом доказује новинарска ведета Данаса да и убиство Ђинђића и мање-више сво зло ових простора некако магијски се своди у – кокарду. Као да не зна (или баш зато што зна) да је кокарда симбол Срба од кнежевине и краљевине а не од Ратка, Мартића и сличних ратника распада Југославије.
Пише поштована Снежана да кокарда и хиџаб не смеју заједно. Да кокарда никада никог није грлила! Елементарна је то неистина јер само се сетимо како је наша српска краљевска кокарда пришила на себе и хрватску шаховницу и словеначки илирски полумесец са звездама. Таква неистина је прихватљива за идеолошки памфлет комуниста Југославије али не и за текст који потписује неко за кога се потцртава да припада независном (читај: објективном) новинарском занату.
Припадам политичком пољу који памти и негује сећање на кокарде предака. При томе не негујем превише сећање на ветеране (били код једних или других шатора), јер њихове црвене беретке ме сувише подсећају на људе који су доказано убили наше суграђане, а, нажалост недоказано, вероватно и многе хиљаде оних на ратиштима и разбојиштима Југославије. Па и у тексту поменутог премијера Зорана Ђинђића.
Постоји трећа Србија, другарице Чонградин. Њој припада много оних који су поносни на загрљај кокарде и хиџаба. Који не желе мржњу већ нормалну националну државу Србију. Краљевску у сваком погледу. Кокарда је значка. Нашој трећој Србији она значи скоро све. И Шумадију Карађорђа и Милоша и Мачву Цера и Дрине и Источну Србију хајдук Вељка и јужну Србију комита и четника у борби за ослобођење од ропства и зулума.
Она је и војвођанска јер су о њој мислили сви они наши пречани прегаоци за српско јединство. Она је и личка и херцеговачка и македонска, обједињује и сећање на Црну Гору, Далмацију, Хрватску, Босну и Словенију. И то не као симбол окупације, злокобног подјармљивања, тзв. великосрпске хегемоније како се колективна кривица од 1945. па надаље уносила у национални код Срба.
Не, не треба згазити кокарду. Побогу! Она је на нашем грбу и застави. Па ко још позива на гажење сопствених националних симбола са тезом да загрљај кокарде и хиџаба у данашњој Србији је подсмевање сопственом народу, култури и националном поносу?! Ком то народу онда припадамо ако згазимо кокарду? Њу нисмо имали само онда кад смо је заменили петокраком. Оном која је писала једнако искривљене историјске уџбенике. Изгледа да је Снежана Чонградин била добар ђак.
Али, када је постала новинар требало је да покуша да истражи и приступи наученим лекцијама самокритично. Овако је срамотни ниво комунистичке пропаганде умотала у тренутну борбу за другачију и бољу Србију.
Баците и згазите петокраку гђо Чонградин, то би и Вама и Данасу и целој Србији указало прави избор пута ка нормалној европској Србији. Оној краљевској, којој на челу сија кокарда чистог образа и чисте савести.