Санкције НИС-у су уведене у децембру 2024. године. Од тада до данас Србија се радовала сталном одлагању почетка примене тих санкција. А власт нам никада није дала одговор шта ће се десити када САД престану са одлагањем почетка.
И тако чекајући да прође време дошло се до скоро годину дана очитог одсуства решења проблема власничке структуре НИС.
НИС у свом имену има Србију, та компанија има и део власништва који припада држави Србији. Постојимо и ми мали акционари (са бесплатним и понеком купљеном акцијом на још увек невероватно неразрађеној Београдској берзи). Али већински власник је руска компанија. А од фебруара 2022. године Русија је у рату против Украјине а тиме и против свих украјинских савезника. Србија је неутрална. Помаже Украјини али не уводи санкције руским званичницима и фирмама. Кажу нам – због Косова и вета Русије у СБ УН. Косово функционише као држава независна од Србије. Тамошње становништво живи и ради по косовским законима и иде на косовске изборе. Ево управо су завршени још једни локални избори на Косову. На изборима у Србији – не учествују ни Албанци а ни Срби. (Додуше понеки Срби са Косова ипак веома значајно доприносе и у кампањама власти и у изборима).
Али, вето чувамо јер то је одбрана. То је национални интерес.
Нема везе учлањење Србије у ЕУ. Нема везе привредна сарадња са регионом и Западом. Немају везе ни донације овој нашој Србији. Све то није, изгледа, национални интерес. Животни стандард грађана није национални интерес или бар није претежнији над ветом. Јер, понављам, кажу нам да је то превасходни разлог зашто не уводимо већ три године санкције Русији. Е сад, да ли и гас има мало више везе од тог једног вета који нити спречава КБС да се наоружа, нити спречава косовску владу да примени своје законе на целом северу Косова (на југу и у енклавама примењују се иначе већ више од целе деценије), нити може да одбрани иједан педаљ косовске земље од било које активности коју би покренула Приштина?
Већ 26 година једини ко може да заштити иједно право Срба на КиМ је КФОР. Односно земље НАТО. Државе Запада. Али ми „не играмо на Енглезе“ (да искористим овде назив једне позоришне представе као симбол).
И дошли смо до примене санкција. Гасни аранжман са братском Русијом трајаће до краја 2025. године. Шта ли бисмо добили да смо им увели санкције када су то учинили нпр. Мађари предвођени Орбаном? Да ли би нам Руси у знак одмазде братски признали косовску независност? Не верујем у то, а опет чак ни таква јеретичка помисао не би на терену променила баш ништа. Косово тиме не би постало ни мање ни више независно од Србије. Једино што бисмо онда знали на чему смо. Знамо и сад, али многи и даље верују у небеску правду, исправљање светског поретка и заборав свих других свега што смо и ми лоше урадили током деведесетих. Што се гаса тиче, стиже руски гас и у „непријатељске“ европске земље. Оне које су јаке на речима пријатељства са Путином али му без обзира уводе све санкције до сад. Без обзира и без видљивијих последица по њихове односе са Русијом.
Али, ове санкције НИС су нас подсетиле на деведесете. Флаше и канистери за бензин. Немогућност путовања. Крах привреде. Само треба све изгледа подсетити – те санкције нису биле санкције Запада према Србији. То су биле санкције целог света против Србије Слободана Милошевића.
Надам се да величање те и такве Србије и свих Слобиних људи неће донети и овој генерацији додатне санкције. Српски национални интерес је да решимо проблем НИС. Без великих парола, празних флоскула и демагогије званичника.
Председник државе, председник Владе и сви министри нека прочитају тачку 8. Закључка Савета за националну безбедност Републике Србије од 25.2.2022. године. Ево, да се сви подсете…
„Полазећи од тога да је њена основна дужност да све своје снаге посвети очувању мира и благостања својих грађана, Република Србија ће се приликом разматрања потребе да се евентуално донесу рестриктивне мере или санкције против било које државе, укључујући Руску Федерацију, руководити искључиво заштитом својих виталних економских и политичких интереса. Као држава која је у блиској прошлости искусила санкције Запада и чији сународници у Републици Српској данас трпе санкције, Република Србија сматра да није њен витални политички и економски интерес да у овом тренутку уводи санкције било којој држави, па ни њеним представницима или привредним субјектима.“
И поред очигледне политичке нетачности о „санкцијама Запада“ ова тачка намеће решење.
Господо владајући политичари, престаните да мерите рејтинге и повуците државничке потезе (премда мислим да бисте и увећали рејтинг потезима супротним од многих које повлачите последњих година). Обавезни сте по Уставу, законима, па и по овом Закључку.
За небеску правду не брините. То је, ипак, хвала Богу, у неким другим рукама.