„На последњој седници Председништва СПО задужен сам да припремим стратегију ребрендирања СПО.
Да се странка окрене овом времену и будућности, промовисању европског пута и европских вредности. Да храбро и аргументовано саопштавамо чињенице које упућују на потребу чланства Србије у НАТО алијанси. Да промовишемо истину о томе да је Милошевићев режим скривио губитак Косова, да је тај режим изазвао и НАТО бомбардовање. Да је тај режим скривио трагедију крајишких Срба, да је одговоран за убиство Југославије и ратне злочине који су осрамотили српску историју.
На тој седници Председништва СПО закључено је и да се у јавности, поред Вука Драшковића, као лидера и својеврсног синонима ове странке, појаве нова лица, деца СПО, они чији су родитељи оснивали ову странку, и они рођени након њеног оснивања, али и да се у игру врате нека помало заборављена лица попут Којадиновића, Крунића, универзитетских професора из Ниша, Новог Сада и Београда, сјајних писаца попут Миленка Вучетића, великих новинара као што је Стева Батић, како би се показало да СПО, странка са изузетном историјом и прошлошћу, има и будућност.
У плану је и представљање новог логоа странке, који треба да пошаље поруку да је СПО спреман на промене, да разуме да је ово ново време, а исти, стари циљеви. Они који су имали прилике да виде предложени лого, коментаришу да је европски, десно, традиционалан, а модеран.
Све горе наведено подстакло је двојицу потпредседника да крену у поход на разбијање странке. Њих је ухватила паника од најављених промена, окретања СПО младим и образованим, доследном заступању европских циљева из Програма странке. Они тај програм не прихватају нити га разумеју. Један од њих, ових дана, истиче да је за њега Програм СПО у песми која је, њему у част, певана у једној кафани у Книћу: „Седи четник на камену“.
СПО је скинуо комунистичку анатему са Равне Горе, подигао споменик генералу Михаиловићу, цркву националног помирења, равногорски спомен-дом, архитектонско ремек дело Паје Крунића, изборио се за изгласавање закона о правима Равногораца, равним правима партизана, Вук је написао и роман „Ноћ ђенерала“. Даље, немамо куд. Равну Гору поштујемо као Албанску голготу Србије, као Видо, као Крф, као Зејтинлик и Солунце. Али, 2017. године Програм СПО не може бити: Равна Гора победити мора. Вук говори да Равна Гора, њено стратешко усмерење ка Западу, а пре свега према америчкој демократији, може историјски победити само учлањењем Србије у ЕУ, али и у НАТО алијансу!
То је Вук рекао и на тој седници Председништва СПО.
Вук је, на истој седници, рекао и да Програм СПО није ни у покличу: Без Краља не ваља. Зашто? Уставна парламентарна Краљевина Србија јесте програмски идеал СПО, али… Српска краљевска круна је у Србији, а СПО је оног коме та круна следује довео у Србију. У Програму СПО пише да од СПО не зависи хоће ли се, и кад, или неће, српска краљевска круна наћи на глави оног коме она припада.“