Традиционална награда Издавачке куће „Српска реч“ „Драгиша Кашиковић“ данас је уручена добитницима по 25. пут у Удружењу књижевника у Београду.
Овогодишњи лауреати признања за врхунски професионални домет и ширење слободе стваралаштва у областима којима се баве постали су: Светислав Басара, један од најзначајнијих, најдаровитијих, најутицајнијих, најчитанијих и најпоштованијих савремених српских књижевника; Др Зоран Р. Томић, редовни професор Управног права на Правном факултету Универзитета у Београду и шеф је Катедре за јавно право на матичном факултету. Један од највећих ауторитета правне науке у Србији и региону, али и запажени колумниста и даровити књижевник; Радивоје Бојичић, истакнути српски аутор романа и прича, драмски писац, сценариста, афористичар, истраживач историје нашег хумора и сатире и дугогодишњи главни и одговорни уредник „Јежа“, најдуговечнијег балканског и јединог домаћег штампаног сатиричног часописа.
О добитницима је одлучивао жири у којем су били књижевник Александар Чотрић, председник Матице исељеника Србије Миодраг Јакшић и уредник „Српске речи“ Александар Цветковић.
Признања је добитницима у име „Српске речи“ уручила Даница Драшковић.
Данас уручена награда установљена је 1994. године у знак сећања на Драгишу Кашиковића, свестраног политичког емигранта, рођеног 1932. у Хаџићима код Сарајева, а убијеног са деветогодишњом поћерком Иванком Милошевић, 19. јуна 1977. године у редакцији листа „Слобода“ у америчком граду Чикагу. Кашиковић се подједнако успешно бавио новинарством, публицистиком, превођењем, књижевношћу, сликарством и музиком. Био је и истакнути борац у редовима српске емиграције за демократски преображај Југославије и поштовање људских права која су грубо кршена у једностраначком поретку.
Међу претходним добитницима признања „Драгиша Кашиковић“ су и: академик Душан Ковачевић, проф. др Ратко Божовић, проф. др Милан Брдар, проф. др Драшко Ређеп, филозоф Драгољуб Којчић, књижевница Исидора Бјелица, песникиња Милена Марковић, књижевник Милован Витезовић, драмска списатељка Биљана Србљановић, новинари Александар Апостоловски, Вељко Лалић и Петар Луковић, сатиричари Драгутин Минић Карло, Слободан Симић и Бојан Љубеновић, као и новинари ствараоци из иностранства Жељко Копања из БиХ, Аркадиј Давидович из Русије, професор Ганчо Савов из Бугарске, проф. др Славомир Гвозденовић из Румуније.
