Државни врх Србије најавио је да ће на јесен у парламенту бити разматран и усвојен документ о положају Срба у региону. С обзиром на то да у осам земаља окружења живи око два милиона наших сународника, неспорно је да је потребна Декларација која ће одредити будући однос матичне земље према деловима свог народа који већ вековима живи као мањина у Албанији, Румунији и Мађарској, или се распадом Југославије нашао у новоствореним државама - Македонији, Црној Гори, БиХ, Хрватској и Словенији.

Нема сумње да ће најбољу заштиту права и интереса Срба на Балкану представљати политички и економска јака, међународно угледна и изнутра демократска Србија која је пуноправна чланица Европске уније. У том процесу изградње поверења између Србије и суседа и бриге о сународницима, најважније је обезбедити пуно укључивање припадника српске заједнице у друштва земаља у којима живе и гарантовати очување њихове националне и културне посебности.

Европска унија брише националне границе и омогућава политичко, економско и културно повезивање народа, како различитих, тако и истог који живи у више држава. ЕУ полако, уз отпоре старе свести, поприма и обрисе уније мањина које се удружују у европску већину. Тако су Немци, који су најбројнија нација ЕУ, заправо мањина у односу на све остале народе заједно. Мањина у једној држави ЕУ појављује се као већина у другој, и обрнуто, па уједињена Европа шаље у историју досад важеће представе о већинским народима и националним мањинама. Захваљујући Грчкој која је чланица ЕУ и Европске монетарне уније, ћирилица се нашла на новчаницама валуте евро. Откад је Бугарска у ЕУ, ћирилица је присутна и у свим документима и натписима најзначајније европске организације.

Зато што наша земља није у Европској унији, не може у пуној мери да инсистира на поштовању уставних и законских обавеза домицилних земаља према српској мањини. Србија стога није у прилици ни да у институцијама ЕУ поставља питање заштите Срба у Хрватској, која јесте у ЕУ. Пошто смо само на менију стола, а нисмо за столом, не можемо пред 27 земаља чланица да указујемо на тенденције оживљавања усташке идеологије, невраћање одузетих кућа и станова, учестале физичке напада на Србе и њихову имовину, тајне оптужнице, уништавање ћириличних натписа, исписивање претећих графита...

Важно је указати, међутим, да Европска унија не може бринути о српској култури и језику у другим државама, ако се они не чувају и не негују у самој Србији. Не идемо ми Европу, Европа чека да је примимо у Србију.

Hic Rhodus, hic salta! У нашој земљи, нажалост, девалвира се систем вредности, култура је међу последњим приоритетима, а о језику готово нико не брине. Французи, Немци и други европски народи чувају свој језик и правопис, а само у Србији важи правило: „Пиши и говори како хоћеш“! Уместо да се изграде култ културе и језика, код нас се у најутицајнијим медијима промовишу ријалити програми и њихови опскурни протагонисти, тиражни дневни листови немају културне рубрике, најзначајнији музеји годинама су затворени, уметничка критика практично не постоји, угледне књижевне награде добијају дела сумњиве вредости, националне институције културе су пред економским колапсом... Наша деца већ одавно не знају ко су Јова Јовановић Змај, Душко Радовић и Десанка Максимовић, никад нису чули за Мајку Јевросиму и Милунку Савић, али зато, кад мало поодрасту, дочекају их у медијима певачице и певачи антинародног мелоса, криминалци у ријалити програмима и голишаве старлете.

Србији је зато потребна комплетна реорганизација друштва и раскид с постојећим системом вредности, односно антивредности који разара културу, морал и породицу, а државу претвара у каљугу.

Нашој земљи и Србима у региону и целом свету мелемно су потребни наука, уметност, образовање, просвета, знање и култура - да незнање и некултура више не буду скупље од злата.

Србија је у Европи. Од нас се само тражи да то коначно схватимо.

 

 

Александар Чотрић,

посланик СПО у Скупштини Србије

и члан скупштинског Одбора за дијаспору и Србе у региону