Драги пријатељи,

Ми, на Видовдан, не славимо слом Србије и наше војске 1389. године на Косову пољу. Народ српски је, вековима, туговао због тог пораза. Пали косовски витезови били су му непресушно надахнуће за сан о победи. За сан о живој и моћној Србији.

Мит о царству небеском, које нам је прече и драже од живе Србије, није програм Српског покрета обнове.

Верује се да се, на Видовдан, најбоље види. Па шта се то види овог Видовдана?

Кад уђеш у погрешан воз, и свака успутна станица је погрешна.

За Србију је погрешан сваки воз сем оног који је води ка демократској Европи и Западу.

Ниједно непријатељство међу људима, народима и државама не гаси се наставком непријатељства.

У Европи, којој тежимо, нико нам не може бити ни ближи ни пречи од народа са којима смо скоро цео двадесети век живели у истој државној кући.

Кад год, у одлукама које се тичу судбине народа и државе, у сукоб дођу разум и лична осећања, срце мора да иде за памећу.

На Косову нам је историјско памћење, по Метохији су нам цркве и манастири. Обавезни смо да се изборимо за останак и снажење српског народа на тој земљи. То можемо и морамо само у споразумевању и пријатељству са већинским албанским народом.

Срећан Видовдан!