Србија је међу бившим комунистичким државама које нису усвојиле закон о отварању досијеа служби безбедности. Та околност, несумњиво, отежава пут наше земље ка ЕУ, онемогућава суочавање с прошлошћу, лустрацију, кажњавање одговорних за злочине, рехабилитацију жртава и проучавање историјских чињеница.

Због чега је битно доношење оваквог закона уверио сам се и приликом недавне посете бившој централи Штазија (Министарства за државну безбедност ДДР-а) у Берлину и из разговора са Роландом Јаном, комесаром институције којој је поверено чување и проучавање докумената служби безбедности бивше ДДР, који је поручио да "најкраћи пут Србије у Европу води преко отварања тајних досијеа".

Према његовим речима, земље које су то учиниле, попут Пољске, Чешке, Мађарске и Словачке, брже су интегрисале у ЕУ и успешније су се трансформисале у демократска друштва. Комесар Јан истиче да "није задатак државе да интепретира прошлост, већ да заинтересованима, институцијама и стручњацима стави на располагање досијее, тако што ствара законски оквир".

Институцију којом Роланд Јан руководи основала је немачка влада, која је и финансира са задатком да чува и проучава више од четрдесет милиона докумената Штазија. Један од основних задатака документационог бироа је да обаве провере кандидата за одговорне функције. Они који су били агенти или сарадници Штазија онемогућени су да буду министри, посланици, градоначелници, дипломате...

Међу толиким бројем извештаја, прислушкиваних разговора, фотографија и микрофилмова налазе се и документи који се односе на бившу Југославију и Србију, али досад нико из наше земље није изразио жељу да их истражује.

Централа некадашњег Штазија претворена је у својеврсни Музеј демократије у којем се могу видети документи који показују како су врбовани сарадници тајне полиције, извештаји које су они писали, па и рачуни које се подносили ради обављања својих активности, а назив сталне музејске поставке је "Непријатељ је свако ко мисли другачије".