Изгледа да и вук понекад мења ћуд. Мада признаје за себе да није светац и да је правио много грешака које с овим искуством не би поновио те да је у основи преобраћеник, Вук Драшковић, лидер Српског покрета обнове (СПО), човек који је преживео два атентата балканског касапина Слободана Милошевића, привлачи пажњу оштрим осудама националистичке политике и ширења мржње, позивима на дијалог и суживот, а посебно ставовима да је негирање геноцида у Сребреници морални и цивилизацијски суноврат Србије, а да је у Сарајеву убијено 12.000 цивила. Нема сумње да тим изјавама провоцира јавност у својој земљи.

СЛЕПИ РАТ

Драшковић у интервјуу за "Аваз" тврди да је и у мрачним деведесетим устајао против рата и разбијања, злочина и етничких чишћења. Спреман је, како каже, био да жигоше своју нацију када чини злочине.

- Ја сам пре 25 година био посвећен томе да Југославија опстане, да не буде рата. Кад се већ десило зло које је погодило све нас у тој бившој држави, ја сам нарочито посвећен стратешком партнерству, сарадњи, трајној, сигурној између Срба и Бошњака. Православних и муслимана.

* Постоји ли на свим странама искрена спремност да се направе одлучнији кораци ка помирењу? Након Ваших ставова, али и позива на дијалог, академик Мухамед Филиповић одговорио Вам је писмом, а Бакир Изетбеговић поклонио се жртвама Казана.

- Био је један страшан, бесмислени и ужасни рат. Али, он није престао. На свим странама сада се воде ратови за тумачење оног рата. То води у слепи рат о тумачењу оног рата, то воде заговорници оног рата. Мисле да тим тумачењима оправдају онај рат чији су били главни бајрактари. Нема ниједног јединог аргумента да се онај рат може правдати.

Потребни су нам људи велике визије, храбрости и великих моралних и људских начела који ће, иако су у оном времену играли улогу коју су играли, да доживе искрену метаморфозу. Ја у одласку Александра Вучића у Сребреницу и прихватању идеје о стратешком партнерству Срба и Бошњака у БиХ, као и у одговору Изетбеговића и његовом одласку сада на Казане, видим охрабрујуће кораке. Но, они су за сада изоловани.

* Где је тачка на којој се треба десити сусрет Бошњака и Срба?

- Ја сам при свом једином сусрету, а био је 12. јануара 1992., разговарао о томе с Алијом Изетбеговићем и изнео две тезе с којима се Алија одмах сложио. Прво, да се учини све да се у БиХ учине немогућим двојни савези било кога против треће стране, без обзира на то ко је трећи, јер то БиХ води у несрећу. Друго, ако није могуће избећи двојне савезе, онда се мора учинити стратешко партнерство два водећа народа - Срба и Бошњака. Јер, онда би преферанс био немогућ и Босна би била на броју. Стратешко партнерство Бошњака и Срба доживљавам као помирење унутар истог рода, фамилије.

Ми смо људи истог порекла, исте памети, исте глупости, исте историје, истих врлина... Не видим зашто се не би споразумом посебним утврдило и тврдо примењивало да се свако ко је протеран врати на своје имање, да свако исповеда своја верска осећања и политичка уверења, да се разбија систем апартхејда. Ми с Бошњацима не можемо живети једни поред других, јер нас је судбина осудила да живимо заједно. Ми морамо свуда бити заједно.

* Ви у недавном тексту у "Данасу" пишете да се "над свима који памте шта је било и како је било, врши хорска лоботомија" и да они "морају да забораве". Је ли то разлог што Србија не признаје геноцид у Сребреници?

- Па, нисам ја то рекао, то је рекла највећа судска инстанца нашег света. И та пресуда је необорива! То је рекао Међународни суд правде. Ми не можемо да будемо људи који су одметнути и од међународног закона.

ПЛАШИМ СЕ НАС

* Рајко Даниловић рече ових дана у "Авазу" да се Балкан поново тресе. Може ли ситуација ескалирати или смо најгоре прошли?

- Ја се плашим нас, јер добро познајем све нас. И тврдити да је нова несрећа немогућа у Босни, Србији, Косову и Македонији или уопште у овом делу Балкана, исто је као да тврдимо да из кишног облака не може да пада киша. Нажалост, рат није ментално престао.

Потребно је само мало да се усталаса у Европи. Ја са стрепњом очекујем резултате референдума у Британији, без обзира на то што он суштински, чак да и Британци напусте ЕУ, неће уништити ЕУ. Али ће многи заговорници зла овде на Балкану да залармају да је дошао крај Европи, да се све распада, да наступа време хаоса које они призивају и прижељкују.

То може бити прилика за малу варницу која ће да изазове пламен. Оно што је охрабрујуће јесте да је овде присутан НАТО. Алијанса неће допустити распламсавање било какве варнице у пожар, већ ће то гасити и решавати. Можда и натерати политичке лидере да дођу до споразума.

* Како видите прилике у Србији данас? Води ли Вучић Србију исправним путем?

- Србија је земља за литературу. Ако бисте сутра расписали референдум да ли сте за Европу, ЕУ или за прикључење руској унији, већина би гласала да је за прикључење руској унији. Али, ако бисте расписали референдум о томе да ли желе да им деца раде у ЕУ или руској унији, 99 посто би одговорило да је то ЕУ. Разум и осећања не сарађују.

ХРИШЋАНИ УБИЈАЈУ ИСУСА СВАКИ ДАН

- Ја се водим, нећу рећи хришћанским, већ Исусовим начелом, јер хришћанство генерално у многочему изневерава самог Исуса сваки дан. Водим се, дакле, начелом о потреби да се извади балван из свога ока, па покажи трун у оку брата и суседа.

СРБИ ОДБИЈАЈУ ОНО ШТО ЈА ГОВОРИМ

- За ово што ја говорим сада још није време, још већина одбија, одбија већина Срба.

У историјским питањима никад већина углавном није у праву, већ у криву. Делим политички кредо Де Гола, највише ризикује онај који неће да ризикује. Политичку будућност о којој причамо оствариће политички лидери који се одлуче да изазову изманипулисану већину и врисну на почетку.

САМО ЈЕ УДБА И ДАЉЕ ЖИВА

- Нема више ни Совјетског савеза ни Варшавског пакта, нема комунизма у Москви, нема Југославије, нема Тита, па ни Милошевића. Тих служби има и једино оне нису доживеле слом. Службе су одиграле кључну улогу и у убиству Југославије. Југославија је хтела да живи и морали су је убити, и ту су кључну улогу одиграле службе. Не постоји више ниједна тајна о било чему, осим тајни у досијеима тајних служби.

Запад треба да се одрекне република бившег СССР-а, изузев три балтичке републике, а да се с друге стране Русија одрекне амбиција да Балкан, који је са свих страна окружен земљама ЕУ и НАТО-а, пребаци у своје двориште, јер је то и географски немогуће.

Аутор: Фарук Веле

Извор: Дневни аваз