Скупштина града Ужица разматраће на седници 24. децембра иницијативу СУБНОР-а да се на главни градски трг врати споменик Јосипу Брозу, који је уклоњен 1990. године и од тадасе налази у музејском простору.

Републичка асоцијација за неговање тековина Равногорског покрета, на чијем челу је народни посланик Александар Чотрић оштро се противи овом захтеву и позива одборнике Скупштине града Ужица да одбију предлог СУБНОР-а, јер сматра да је Јосипу Брозу Титу, и његовој идеологији место у музеју и тамо би требало и да остану. Осим што је Ужицу наметнуо своје име, Броз ништа није учинио за овај град. Напротив, новембра 1941. године, да би побегао из Ужица пред Немцима, што је чинио и током целог рата, Тито је у бици на Кадињачи непотребно жртвовао комплетан Раднички батаљон, састављен од стотина српских сељака и радника из Ужица и околине.

Подсећамо да Парламентарна скупштина Савета Европе захтева и од Србије да осуди злочине комунистичког режима, а Уставни суд Словеније је забранио да се у Љубљани улица назове по Титу, јер је „његово име симбол комунистичког режима који је кршио људска права“. Јосип Броз је најодговорнији што су јединице под његовом командом, почев од септембра 1944. године, без правичног суђења, а најчешће без одлука судова, убиле, прогониле и дискриминисале више десетина хиљада грађана Србије. Државна комисија за масовне гробнице настале после 12. септембра 1944. године утврдила је, до сада, податке за више од 55 хиљада људи који су на територији наше земље ликвидирани током револуционарног терора комунистичких власти.

Готово читава Србија је прекривена мањим или већим стратиштима - местима где су снаге, под командом Јосипа Броза, после ратних сукоба, ликвидирале своје стварне или измишљене противнике. Сваки град, или веће насеље у Србији, носи у сећању такво место: Багдала код Крушевца, Славник поред Лесковца, Метино брдо код Крагујевца, Вистад у Ваљеву, Бањица, Лисичји поток и многобројна друга места у Београду, Краљевица код Зајечара, Дечани на Косову, Бубањ код Ниша, поред Мораве у Чачку, Параћин, Савски мост код Шапца и многа друга места масовних погубљења.

Јосип Броз је крив за стварање окрутних концентрационих логора, по узору на Стаљинове гулаге, судске пресуде стотинама хиљада људи из идеолошких и политичких разлога, прогон у иностранство и депортације политичких противника, незаконито одузимање њихове имовине и грађанских права, укидање демократских институција и вишепартијског система, дискриминацију према верницима и верским заједницима, цензуру штампе и друге тешке повреде основних људских права.