Као цунами, антисемитизам запљускује свет. Дозиђиваће се и проширивати Јад Вашем, меморијални центар посвећен нацистичком холокаусту у којем је убијено око шест милиона Јевреја.

Јад Вашем је изграђен 1953, у Јерусалиму, на брегу Хар Хазикарон, на Брду памћења. Посетиоци цео сат, а и дуже, пролазе кроз изложбене павиљоне који сведоче о деценијама и вековима мржње према Јеврејима и злочинима над тим народом расејаном двадесет векова по хришћанским државама и народима.

Протерани су из Шпаније и Енглеске. У Мађарској су оптуживани да кољу хришћанску децу и у њиховој крви месе хлеб за јеврејску пасху. У царској Русији, у Кишињеву, извршен је погром над њима. „Црне групе“ Симона Васиљевича Петљуре ритуално су клале Јевреје, а Сергеј Нилус је, почетком прошлог века, објавио морбидни фалсификат под насловом „Протоколи сионских мудраца“. Француски капетан Алфред Драјфус лажно је оптужен за шпијунажу само због тога што је био Јеврејин. Чувени социјалиста и анархиста Пјер Жозеф Прудон је писао: „Уништимо синагоге и не дајмо ниједан посао Јеврејима. Јевреји су убице Бога, непријатељи човечанства. Они морају бити депортовани у Азију или истребљени...“

Холокауст, Хитлерову ломачу за Јевреје, припремио је хришћански свет. У Јад Вашему то није сакривено и због тога што су аутори тог меморијалног центра стрепели од рецидива антисемитског карцинома.

Скорашњи упад терориста Хамаса из Газе у Израел и покољ деце, девојака, младића, старица и стараца, морбидни пир фанатика чији је програм истребљење Јевреја и нестанак државе Израел, у већини човечанства распламсао је антијеврејске, а не антихамасовске, антитерористичке страсти. Зашто? Зашто?

Зато што је жртва, што је држава Израел, покренула ратну машинерију против терориста у Гази, при чему гину и хиљаде палестинских цивила, међу којима је много и деце. Снимци и јауци тих унесрећених и невиних људи заиста су потресни, али свет неће да каже да је Хамас њихов убица. Ракете које Хамас испаљује на Израел лансирају се из обданишта, из школа, из болница, из тунела испод болница и стамбених насеља. Израелска војска, упорно, позива палестинске цивиле да се повуку, али терористи Хамаса то не допуштају. Несрећну палестинску децу, жене, болеснике, лекаре, користе као заклон. Мртви цивили њихово су главно оружје. Израелски војници се свету представљају као звери.

Терористи Хамаса тријумфују. Што је више убијених палестинских несрећника, Хамасових талаца, то је антисемитска олуја у свету снажнија, а терористи, волшебно, постају „покрет отпора“, „жртве агресије“, „борци за слободу“. Добитници Нобелове награде за књижевност, Харолд Пинтер и Петер Хандке, лију сузе над невиним жртвама јеврејског нацизма! Чак је на згради једног америчког универзитета осванула парола: „Јевреји су измет“. Отштампан је и летак: „Ако у кампусу видите Јевреје, пратите их до куће и прережите им врат!“

У Лондону и широм Британије, десетине хиљада људи демонстрирају против Израела. Антисемитски графити су у Паризу и скоро свим француским градовима. У Лиону су осванули и кукасти крстови, а једна млада Јеврејка прободена је ножем. И у Калифорнији су пропалестински демонстранти убили једног Јеврејина. У Русији, у Дагестану, руља је јурнула ка авиону који је слетео из Тел Авива...

Терористи Хамаса и Хезболаха, Иран, милиони Арапа, уз садејство повампиреног антисемитизма међу хришћанима, за нестанак су државе Израел. Призива се нови холокауст. Овога пута у име начела међународног права да се у рату деца и цивили не смеју убијати, а Јевреји тај злочин над злочинима чине у Гази.

После Хитлеровог холокауста и капитулације нацизма, важили су нешто друкчији принципи међународног права. За све злочине у Другом светском рату осуђени су изазивачи рата, агресори. Стотине хиљада немачке деце и недужних цивила поубијале су савезничке бомбе. И за Хирошиму и Нагасаки окривљен је јапански агресор.

По тим начелима, Хамас је крив за све мртве и за све рушевине у Гази. И ни за једну ратну жртву, од проглашења државе Израел 1948, не може бити крив Израел, јер та држава није започела ниједну агресију. Бранили су се и 1948, и 1967, и 1973. И сада су нападнути.

И сада ће се Израел одбранити и победити. А Јад Вашем ће бити проширен. Народ, који је свету до сада дао више од стотину Нобеловаца, на јерусалимском брду Хар Хазикарон, Брду памћења, наставиће да памти, дописује и оптужује за данашње грехе и злочине над њим.