Књижевник Светислав Басара, професор Правног факултета др Зоран Р. Томић и сатиричар Радивоје Бојичић овогодишњи су добитници награде «Драгиша Кашиковић», која се од 1994. године додељује за високе уметничке и научне домете и ширење граница слободе стваралаштва у областима (књижевност, публицистика и афористика), којима се бавио истакнути српски политички емигрант и свестрани уметник Драгиша Кашиковић (1932-1977).  Доделу престижне награде први пут је ове године подржало Министарство културе Републике Србије.

Светислав Басара је један од најзначајнијих, најдаровитијих, најутицајнијих, најчитанијих и најпоштованијих савремених српских књижевника. Већ дуго, плодно и квалитетно ствара на нашој књижевној сцени, због чега је стекао статус култног писца, а, може се рећи, и класика. Басара је од првог свог романа побрао најугледнијих критичара и стекао неподељену подршку, с временом, све бројнијег читатељства. Мало је писаца, не само у домаћим и регионалним, него и у европским оквирима који имају тако богат и разноврстан опус, препознатљивог и самосвојног креативног рукописа. Овај аутор практично све претвара у високу уметничку вредност, било да је реч о књижевном делу, есеју, епистоларној прози или новинском тексту. Зато га је подједнако занимљиво читати у причама, романима и колумнама, раније у „Данасу“, сада у „Куриру“, као и слушати док говори, што је облик усмене књижевности, коју демонстрира када даје интервјуе за електронске медије, или када уређује и води емисију „Црвени картон“ на ТВ Курир.

Др Зоран Р. Томић је редовни професор Управног права на Правном факултету Универзитета у Београду и шеф је Катедре за јавно право на матичном факултету. Један је од највећих ауторитета правне науке у Србији и региону, али и запажени колумниста и даровити књижевник. Не либи се да своје ставове отворено и храбро саопштава. У дневној и периодичној штампи („Данасу“, „Политици“, „Времену“...), објављује критичке и аналитичке текстове на актуелне теме. Пише стручно, али и популарно, тако да су његова виђења наше стварности разумљива широј читалачкој пубици. Одликују га студиозност, аргументованост, висок стил и склоност лепом књижевном изражавању. У својим јавним текстовима отворено и доследно се залаже за владавину права, независност судства и судија, грађанску и парламентарну демократију, медијске слободе, поштовање права и слобода грађана... Свој научни дискурс често допуњава и оплемењује луцидним, маштовитим и духовитим реченицама, понекад лирским, понекад сатирично интонираним.

Радивоје Бојичић је истакнути српски аутор романа и прича, драмски писац, сценариста, афористичар, истраживач историје нашег хумора и сатире и дугогодишњи главни и одговорни уредник „Јежа“, најдуговечнијег балканског и јединог домаћег штампаног сатиричног часописа. То што „Јеж“ постоји у континуитету од 1935. године истински је подвиг, за шта највећа заслуга у последњих неколико деценија припада првом човеку часописа. Бојичић пише привидно лако, у стилским фигурама, вишесмислено, заводљиво, духовито, критички, лепршаво, користећи разноврсну лексику. Чини то континуирано, али увек оригинално и свеже. Последњих неколико година  просто је тематски, стилски и поетички „експлодирао“, постигавши пуну стваралачку зрелост, на радост, па и одушевљење читалаца „Јежа“, других листова и часописа у којима објављује и, посебно, бројних пратилаца на друштвених мрежама. Захваљујући сатирама Радивоја Бојичића наше друштво је у прилици да се посматра у огледалу, које и када је криво, показује његово право лице.

Награда, коју је установила Издавачка кућа «Српска реч», састоји из плакете и новчаног износа, а добитницима ће бити уручена у Удружењу књижевника Србије (Француска 7), у петак, 17. јуна од 12 часова.

О добитницима је одлучивао жири у саставу: књижевник Александар Чотрић (председник), уредник у «Српској речи» Александар Цветковић и књижевник Миодраг Јакшић (чланови). Признање ће добитницима у име ИК „Српска реч“ уручити Даница Драшковић.

Признање носи име по Драгиши Кашиковићу, једном од најзначајнијих стваралаца у дијаспори, сатиричару, писцу, публицисти, сликару, преводиоцу, новинару и уреднику. Кашиковић је од савременика назван „витезом српске политичке емиграције“. Рођен је 1932. године у Хаџићима, поред Сарајева. Као политички емигрант 1957. године дошао у САД, где је завршио факултет и перфектно овладао енглеским, немачким и француским језиком. Покренуо и књижевни часопис „Данас“, као и сатирични лист „Чичак“. Поред осталих, објавио је књиге „Поручник Каваја“, „Дупљаци“ (драма) и „Партија те тужи, Партија ти суди“ (афоризми). Кашиковића су у Чикагу убили агенти југословенске Службе државне безбедности, у редакцији листа "Слобода", гласила организације Српска народна одбрана, коју је основао научник Михаило Пупин 1908. године.

 

ИЗДАВАЧКА КУЋА "СРПСКА РЕЧ"