Скупштинске обавезе нису само оне које грађани могу да виде на телевизији у директним преносима. То је само врх леденог брега – један део активности. Други, ипак подразумева да се много материјала, који стално пристижу, редовно читају, да се коментаришу…

Посланик Српског покрета обнове Александар Чотрић, правник и књижевник, у политици је 30 година. Тренутно је у седмом мандату.

– Могу рећи да сам већи део живота у Српском покрету обнове. Уз Вука Драшковића, до данас, сам остао у тој странци. Имам 53 године, а наредне славимо 30 година постојања СПО-а, а посланик сам отприлике 18 година. Због ванредних избора мандат ми је трајао просечно око две године, резимирао је на почетку разговора овонедељни саговорник портала Данаса из парламента Србије.

Састали смо се у уторак, у десет часова, на улазу у Скупштину из Косовске улице. Показавши нам посланичке просторије, упитао нас је да ли је у реду да поразговарамо у скупштинској библиотеци јер ресторан не ради, у току је летња пауза.

И док смо се ми припремали за „лајв“ укључење на Инстаграм листа Данас, Чотрић је из ранца извадио две књиге, као поклон нашој редакцији, и освежење – воду и сокове.

Тренутно живи у Панчеву. Прича нам да се тог јутра пробудио у пет због гостовања на телевизији Пинк.

– Једна од основних обавеза свих јавних функционера је да буду доступни представницима медија. Ја се нигде не нудим сам, али где год ме позову ја се одазовем. С једне стране то је обавеза, с друге стране, за мене, задовољство. У последње време најчешће гостујем на Пинку, истакао је он.

У разговору за Danas.rs објаснио је да посланички посао подразумева честа путовања и многе контакте.

– То подразумева да сам већи део времена окружен људима. Овог викенда сам био на Косову. Члан сам Одбора за Косово и Метохију. Тамо сам разговарао са представницима локалних власти, састао сам се са члановима Друштва књижевника КиМ… Такође, посетио сам Смедеревску Паланку, затим општину Ковачица где сам присуствовао отварању кулинарске манифестације „Гулашијаде“, навео је.

– Динамичније је на путовањима и мислим да се са колегама посланицима више зближим тако него док седимо у сали. Скупштинске обавезе нису само оне које грађани могу да виде на телевизији у директним преносима. То је само врх леденог брега – један део активности. Други, ипак подразумева да се много материјала, који стално пристижу, редовно читају, да се коментаришу, да се консултујемо са стручњацима из појединих области, са колегама из странке или посланичког клуба, сматра Чотрић.

Осим Одбора за КиМ, у разговору за наш портал казао је да је члан још два – Одбора за културу и информисање и Одбора за дијаспору. Такође, већ десет година предводи скупштинску делегацију у Интерпарламентарној скупштини православља.

Мишљења је да је основни задатак посланика да одговори на свако питање грађана – „Можда не може свако питање да реши али може да помогне грађанину да пронађе праву адресу“.

Грађани му се обраћају различите начине – „На визит карти стоји мој број телефона и увек их делим. Немам посредника. Активан сам на друштвеним мрежама Фејсбук и Твитер, а питања добијам и преко скупштинског и сајта СПО“. Често је и у непосредном контакту са грађанима.

– То је најзначајније. Руковати се са људима, стиснути им руку, погледати их у очи, поседети са њима, прецизирао је Чотрић.

СПО је у коалицији са Српском напредном странком већ седам година. Ту одлуку, како је нагласио наш саговорник, није донео узак круг људи већ Главни одбор те странке. Александар Југовић и он једини су посланици СПО-а у тренутном сазиву скупштине.

Припадају владајућем посланичком клубу, а просторије деле са Сељачком странком Србије, Покретом социјалиста и Уједињеном сељачком странком.

– У оквиру посланичке групе имамо изванредну сарадњу и са представницима осталих странака, пре свега са СНС-ом. Пре седнице одржимо и седницу посланичког клуба. Ту углавном говори председник клуба Александар Мартиновић, али и посланици који су стручни за област о којој ће се на скупштинској седници говорити, испричао је за сајт листа Данас Чотрић.

Како је навео, при ишчитавању предлога закона помоћ им стиже и од министарстава која им шаљу додатна тумачења.

– У СПО-у имамо стручне савете за многе области. Нисмо сви за све стручњаци. Сарадња са колегама из СНС-а је прилично либерална. Нема никаквих строгости, они не траже унапред да чују шта ћемо ми на седници говорити, већ се само пријавимо за реч. Углавном говоре људи који су  стручни за дату област. Они се сами јаве. Нико никога не приморава да ћути или говори било шта. Те седнице трају по пола сата, поприлично смо се уходали, оценио је овај народни посланик.

До 2000. године, присетио се Чотрић, посланици Социјалистичке партије Србије у ресторану нису смели да се друже и седе за столом заједно са опозиционим посланицима. Сада није тако. Он често попије пиће са колегом из странке Александром Југовићем, али и Муамером Зукорлићем, Драганом Шормазом, Зораном Драгишићем, Миодрагом Линтом…

Не успева у исто време да споји књижевност и посланичку функцију. За писање му је потребан мир.

„Књижевност тражи апсолутну концентрацију. У Скупштини не могу да се приберем да бих се бавио писањем. Писање афоризама је процес размишљања, афористичари су мислиоци који се изражавају концизно. У Скупштини је другачија атмосфера, прича се опширно. Наравно да се роде неке идеје, сви смо ми политичка бића. Политика је иманентна, бар мени. То је лепо приметио Брана Црнчевић када је рекао „Афоризам је производ везе између политике и  књижевности“.

После нашег разговора упутио се за Панчево, где наставља са превођењем афоризама са румунског језика.

– Приређујем антологију румунског афоризма „Мед и отров“. До сада сам превео 4.000 румунских афоризама и планирам да ту књигу завршим до октобра како бих могао да конкуришем код издавачких делатности „Савеза Срба“ у Темишвару, најавио је Чотрић.

 

 

фото: Ј.З.Т.