Сутра се навршава један век откако су руски комунисти-бољшевици без кривице и суда у Јекатеринбургу убили све припаднике царске породице Романов - цара Николаја, царицу Александру и њихову децу Олгу, Татјану, Марију, Анастастију и Алексеја.

Био је то, нажалост, тек почетак крвавих злочин атоталитарног режима који је током 75 година владања унесрећио највећу земљу света, у концлогорима, званим гулази, убио више од двадесет милиона људи, а целу државу претворио у затвор и проклету авлију.

Тенковима и бајонетима Црвене армије, комунизам је 1944. године успостављен и у Југославији. Домаћи следбеници Стаљина и Лењина, починили су многобројна злодела. Само на територији данашње Србије, револуционарне власти сурово су, без суда и тајно, ликвидирале око сто хиљада људи, док се број оних који су завршили иза решетака приближио једном милиону.

На исти дан, када су куршуми Лењинових терориста прекратили животе Романових, у Београду су епигони Јосипа Броза стрељали генерала Драгољуба Дражу Михаиловића, савезника Антихитлеровске коалиције, првог герилца у поробљеној Европи, антинацисту, човека западних и европских уверења.

Несхватљиво је да у Србији до данас нису отворени досијеи тајних комунистичких служби које су наређивале и чиниле ов азлодела. Несхватљиво је да ни парламент Србије, упркос препоруци Савета Европе, још није усвојио резолуцију осуде комунистичких злочина, а такву резолуцију је, чак, усвојила и руска Дума.