Јунаци наших таблоида, па и озбиљније штампе, свакодневно су убице, робијаши и криминалци свих врста. Главни и стални јунак је, наравно, државни вишеструки убица Милорад Улемек, просто миљеник медија.

О њему грађане извештавају свакодневно, шта ради,шта пише, каква му је фризура, виђа ли децу, жену, да ли је депримиран, и најновије, да надлезни органи разматрају испуњава ли услове да из Алкатраза у Пожаревцу буде пребачен у мање чувани затвор. Услов за то је да управа затвора у Пожаревцу и службе безбедности процене да он није више опасан, што не сумњам да ће учинити,као и више пута до сада.

Иначе у затвору у Пожаревцу, званом Алкатраз, служе осуђеници за најтежа дела са максималном казном затвора. Он наравно испуњава оба услова и то по четири пута, има четири казне од четрдесет година за убиства много људи, а добиће и пету ускоро, и како ће он испунити услове за прелазак у други затвор зна само служба дрзавне безбедности где су му и данас некажњени другови,убице и саучесници који се труде да га избаве на све начине. Посебно се труди, верујем, садашњи управник свих казнених установа у Србији, именован на ту дужност мимо сваке логике и политике, јер му је место у затвору са Легијом а не на таквој функцији уз биографију коју има. Био је у шестом одељењу  службе безбедности, члан групе за убијање коју је формирао Ратко Ромић шеф одељења и учесник у свим државним убијањима тог времена. Одељење је формирано на брзину, после бомбардовања и неуспешног атентата на Вука Драшковића ,на захтев Слободана Милошевића, и након тога је уследио атентат у Будви, убиство Ивана Стамболића, убиство судије Симеуновића, где је Царевић као одабрани члан групе имао улогу у припреми и организацији терора. Тај посао му је био препорука за шефа кабинета министра правде и директора агенције за управљање одузетом имовином и сада за управника свих затвора, сигурно са посебним задацима из службе безбедности, које видимо обавља.

Захваљујући њему недавно је Легија и поред строгих прописа у затвору добио право да са децом комуницира без непробојног стакла, по одлуци повереника за заштиту равноправности, јер су, казе, његовој деци грубо прекршена права.

А којем поверенику да се обрате многобројна деца људи које је он побио, како њима омогућити да додирну и виде своје родитеље, били би срецни да могу и преко непробојног стакла . Како заштитити грубо угрожена права те деце која расту и живе без родитеља, без посла и икакве бриге државе, која их је направила сирочадима, угрожена права њихових жена, удовица на које се нико не осврће нити решава њихове проблеме. Те породице су као жртве државног тероризма и данас изоловане јер су непожељни сведоци страшних злочина државе.

 Верујем да ће надлежни Виши суд одбити овај предлог из казнене установе и службе безбедности, не верујем да се може образложити на било који правни и људски нацин одлука о премештају Легије у други затвор, јер ко ће онда остати у Алкатразу ако затвореник са четири казне од по четрдесет година, једини такав у том затвору данас, опасан по грађане и породице својих жртава којима је на суђењима претио, и на разним сајтовима, што је познато тужилаштву, буде награђен мање строгим затвором и привилегијама да слободно виђа жену и децу, да добије љубавну собу, и да лакше побегне из затвора. Праведно је да он нема никаква права, као што ни његове жртве немају, да његова породица такође има онолико права колико и породице људи које је зверски побио.