Александар Чотрић, потпредседник Српског покрета обнове, који је у време протеста после изборне крађе тадашње власти био посланик СПО-а, оцењује за „Данас“ да је кључни значај протеста 1996/97. године то што су они уздрмали режим Слободана Милошевића, те да сигурно не би дошло до Петог октобра да му нису претходили и ти протести, јер су Милошевића пред светом делегитимисали, оголили и показали да је диктатор.

Чотрић сматра да су људи тада осетили укус победе и схватили да он може да буде поражен.

– Од 1990. године, Милошевић је на свим изборима побеђивао, на овај или онај начин. То је био први велики пораз за њега, који је он у почетку чак и прихватио, међутим, зато што је Мирјана Марковић била у Кини. Кад су ти резултати стигли, он је рекао „признајем“, она се вратила и рекла „не, нећемо да признамо“ – наводи Чотрић.

Протесте који су уследили он памти као испољавање духовитости нашег народа, као испољавање храбрости и упорности, зато што је било невероватно лоше и хладно време, огромни снегови и температуре од минус 20 степени.

– Били су и празници. Људи су се највише скупљали чак кад је било слава, Свети Никола, Божић, Српска Нова Година. Тад је било и по највише људи – сећа се Чотрић.

Он додаје да је СПО имао возило које су звали „вукомобил“, са озвучењем са којег су пуштали песме и поруке грађанима.

– Ми смо се скупљали после радног времена, негде око три сата и кретали у шетње. Онда су причали људи који су рецимо били болесни, старији, да су једва чекали, да никоме није сметала ни хладноћа, ни дуго пешаћење. Ми смо понекад по десет километара правили кругове. Стварно су то увек били мирни протести. Једино када су они заказали контра-протест 24. децембра, дошло је до великих сукоба. Тада су социјалисти убили члана СПО-а Предрага Старчевића. На Савском мосту су га изгазили цокулама – подсећа Чотрић.