Српски покрет обнове подсећа да је пре тридесет година почела антикомунистичка револуција у Румунији чији резултат је био рушење диктаторског режима Николае и Елене Чауческу, укидање злогласне тајне полиције Секуритатее, отварање свих досијеа, удаљавање са функција и из јавног живота свих сарадника тоталитарног поретка, иступање Румуније из источног блока и окретање земље евроатлантским интеграцијама.

Румунија је већ 1990. године кренула путем за који се у Србији залагао Српски покрет обнове, а сажет је у реченици: “Србија у Европи, Европа у Србији”.

Ефекти таквих промена у Румунији били су импресивни. Суседна земља је 2004. године примљена у НАТО, а три године касније и у Европску унију.

Учлањење Румуније у НАТО имало је благотворан утицај на економску стабилност, спољну и унутрашњу безбедност, раст директних страних инвестиција и бруто домаћег производа. У години кад је Румунија приступила НАТО-у, директне стране инвестиције у ту земљу порасле су чак 166 одсто у односу на претходну годину. Источни сусед сваке године добије из фондова Европске уније пет милијарди долара више него што у њих уплати.

Просечна нето плата у Румунији ове године попела се на 650 евра, што је око педесет одсто више него пре две године. Само прошле године плате медицинског особља, наставника и професора скочиле су око тридесет одсто. Просечна плата лекара у Румунији данас је око две хиљаде евра.

Незапосленост у Румунији износи само четри посто и, примера ради, мања је него у Аустрији.

Румунија је 2017. године забележила раст друштвеног бруто производа од седам посто (највише у Европи), а ова суседна земља је по величини друштвеног производа претекла Грчку и приближила се Чешкој и Португалији.