У среду, 28. јуна навршава се 25 година од одржавања Видовданског сабора, масовног опозиционог скупа који је одржан на Видовдан, 28. јуна 1992. испред зграде Савезне скупштине у Београду.
Сабор је континуирано трајао до 5. јула 1992. Скуп је организовао Српски покрет обнове уз учешће других политичких групација попут групе чланова Демократске странке (која се касније издвојила у Демократску странку Србије) и Српске либералне странке. Ове политичке групације су, заједно са бројним истакнутим појединцима из јавног живота чиниле опозициони фронт - Демократски покрет Србије (ДЕПОС), који је доцније под тим називом учествовао и на изборима (у децембру 1992, када су га чинили СПО, ДСС и Нова демократија и децембру 1993, када су га чинили СПО, Нова демократија и Грађански савез Србије). Сврха организовања овог скупа је била смена режима Слободана Милошевића и СПС-а, због катастрофалне и конфузне политичке и економске ситуације у којој се у том тренутку налазила новонастала Савезна Република Југославија (проглашена 27. априла 1992). Међу дубљим разлозима за организовање овог сабора и других опозиционих скупова тих година биле су историјске околности и атмосфера изазвана распадом Југославије у којој је свуда на њеном простору осим у новооснованој Савезној Републици Југославији дошло до смене са власти Савеза комуниста Југославије (Комунистичке партије Југославије), односно његовог правног наследника у тадашњој Републици Србији, Социјалистичке партије Србије. Првог дана Сабора, који је одржан на широком простору између ондашњег Булевара Револуције и Дома синдиката, као и у Пионирском парку окупило се више стотина хиљада људи. Скупу се обратио велики број угледних говорника, међу којима су били и Патријарх српски, господин Павле, принц Александар Карађорђевић, књижевник Матија Бећковић, сликар Младен Србиновић, политичари Вук Драшковић, Војислав Коштуница и Никола Милошевић и студенстки лидер Драган Ђилас. Конферансије скупа био је глумац Милош Жутић. Каснијих дана, скупу су се обраћале и многе друге угледне личности. Учесници скупа су, на предлог ДЕПОС-а, захтевали оставку председика Републике Србије Слободана Милошевића (изабраног децембра 1990 на пет година), распуштање Народне скупштине (изабране децембра 1990 на четири године) и формирање владе националног спаса. У том смислу, упућене су одмах након сабора делегације председнику Републике, који је прихватио само почетак рада неке врсте округлог стола између власти и опозиције. Најупечатљивији моменат првог дана скупа било је дуготрајно звиждање и звечање масе на први помен имена Слободана Милошевића. Пошто је скуп био замишљен као начин притиска на власт да одступи, он није завршен након што су одржани сви говори. Уместо тога, група људи која је дошла из других места је недељу дана боравила непрестано под шаторима у Пионирском парку а њима су се у већем или мањем броју придруживали Београђани, али број окупљених није достизао онај од првог дана. Све то време, током наредних дана и ноћи на бину су излазили говорници, противници власти или музичари. Понекад је долазило и до надреалних сцена, као у случају ноћног наступа панк групе „Директори“, док су се у публици махом налазиле присталице СПО из унутрашњости, старији људи са шајкачама на глави. Једна од најупечатљивих сцена са овог скупа је било ефектно гашење јавне расвете око скупштине током једног од говора Вука Драшковића, које је организовано уз помоћ сарадника опозиције у ЕДБ. Такође, организована је и масовна шетња центром града која је инспирисала касније акције те врсте (протести 1996—1997). Скуп је завршен без уступака од стране власти. У исто време одржаван је и Студентски протест, и повремено је долазило до прожимања учесника ова два скупа. фото: Д. Симић
