Учесници великих деветомартовских демонстрација 1991. у Београду уписали су се у трајне и најсветлије странице историје савремене Србије.

Побуна против тадашњег режима комунистичког једноумља, терора и пропагандног тровања српског народа мржњом према другим народима у Југославији и демократским државама Запада, која је покренута 9. марта 1991, трајала је наредних скоро десет година.

Отпор деветомартовске Србије, на жалост, није спречио крваво убиство Југославије и поништавање победничког 20. века Србије, али је одбранио и Србију и српски народ од историјске оптужнице да су ћутали пред злочинима и злочинцима или да су их подржавали.

Девети март подстиче и огорчено сећање на 5. октобар 2000. године, када су продани идеали деценијског отпора злу, тако што је оборен само Слободан Милошевић, челник режима, а његови команданти ескадрона смрти проглашени за хероје и ослободиоце.

Од тада па до данас, траје убијање Србије са Трга слободе, незаборавног 9. марта 1991. Од тада па до данас, убија се и сећање на 9. март, и памћење народа о злоделима чињеним у његово име читаву деценију.

Девети март јесте дан ламента над Србијом, али и дан који живи и који је семе за жетву коју Србија чека деценијама и која мора доћи.